Политичка и друштвена криза у Србији – између студентских пленума и друштвеног дијалога

Ректорски колегијум Универзитета у Београду није прихватио позив председника Србије на дијалог у овом тренутку. Нема назнака о томе како дијалог уопште може да се успостави, пре свега ко са ким треба да разговара да би се изашло из кризе.

Доценткиња на Филозофском факултету Милица Весковић Анђелковић каже да саговорник никако није председник државе нити да он треба да позива на дијалог.

“Студенти су му рекли да није надлежан. Најбоље су то разложили студенти Правног факултета који су се изјаснили у виду саопштења, позивајући се наравно на члан Устава 111 на који се и он позива на стварање дијалога. Студенти су ти који треба да оцене да ли су ти захтеви испуњени или нису. И моје мишљење је да у овом тренутку не треба нико да пристане на дијалог. Видимо да то и није дијалог, да је то монолог. Прво треба да се захтева испуњење захтева и верификовано испуњење захтева, а тек онда да размишљамо ко и на који начин треба да разговара“, сматра Весковић Анђелковићева.

Професор Правног факултета Владан Петров каже да је задовољан пре свега због тога што се претходних неколико дана, можда већ и неколико недеља, у друштву Србије изговара та реч, дијалог и што је дијалог добио једно значење које заиста и треба да има.

То није само политички процес преговарања између некакве две стране. у којем преговарају надлежни или ненадлежни, него реч је о позиву на шири друштвени дијалог у којем, по његовом мишљењу, треба да учествују сви одговорни људи.

“Kад кажемо одговорни људи, мислим наравно и на људе из институција, не само из највиших државних институција.него и уопште. Ево уосталом и чињеница да смо се ми одазвали позиву у ову емисију, а да очигледно колегиница и ја имамо дијаметрално различите ставове, је нешто што је добро. И видим и у другим медијима да је све више таквих емисија које имају дијалошку форму а које су прилично културне. Kултура дијалога је изузетно важна“, истиче Петров.

Професор Петров наглашава да, иако је професор уставног права и требало би доста добро да зна шта значе члан 11, члан 12. а и други чланови Устава који се тичу уставног система па и положаја председника Републике – он не мисли да у овом тренутку треба тако строго оловкама да цртамо ко је за шта надлежан.

“Важно да се о дијалогу говори. Мислим да је ту био један позив и један одговор који по мени није дефинитивно не. Реч је о томе да по оцени ректорског колегијума, а то су само ректор и његови помоћници, не и цео универзитет, у овом тренутку треба још да се стекну неки услови да бисмо разговарали. И то је по мени у реду и зато смо и овде и у другим емисијама да управо помогнемо да се дијалог на свим нивоима оствари”, наводи Владан Петров.

Весковић Анђелковић: Студенти позивају на поштовање Устава

Одговор Ректорског колегијума Универзитета у Београду Милица Весковић Анђелковић разумела је као доследност Уставу и ономе што је проширени Ректорски колегијум изнео као свој званични став.

“Ја сам врло поносна на тај одговор из разлога, што се тиме показује како институције треба заправо да функционишу. Дакле, нису универзитетски професори ступили у штрајк, па сад директорски колегијум који је изнад њих треба да преговара са председником или са било којом другом институцијом, у питању су студенти. И студенти су ти који су покренули на изградњу бољег друштва, дакле поштовање Устава. То је оно што је у центру пажње и то је оно што је њихов основни циљ. Нису се побунили Ректорски колегијум и сам ректор и нису делегирани да разговарају, и они су показали тај став“, каже доценткиња Филозофског факултета.

Весковић Анђелковићева додаје да студенти нису дали легитимитет ректору да може у њихово име да их представља, што,како каже, никако није унижавање ректора већ само знак да он зна да су устали студенти и да треба тога да се држи.

Универзитет показује оно што у пракси треба да важи. Рецимо, по питању уставних права и права овлашћења, Универзитет их поштује и нигде се не меша. Ректор још није отишао да разговара зато што није он покренуо проблем. И то је веома велика ствар и јако ми је драго што је тако испало, оцењује Весковић Анђелковићева.

"Декан у дијалогу тек након договора са студентима"

"Не кажем да у једном тренутку можда и ректор и неко од декана, професора грађевинског, правног, економског факултета, сви који су стручни за питања које студенти постављају, можда треба да започну неки дијалог, али тек након договора са студентима који су то покренули", додаје социјолошкиња.

Према њеним речима, професори треба да стоје са стране, да им помогну и да заједно са њима будемо „уставобранитељи“. Уставни патриотизам је нешто што је произашло као веома важна ствар из ових корака”, додаје Весковић Анђелковићева.

Професор Петров оцењује да је друштво пред великим изазовом али и да је сада прилика да да се оде на један виши ниво демократичности на који сви или готово сви позивају.

По његовом мишљењу, ректор као први човек Универзитета у Београду треба да разговара најпре са својим студентима који су равноправни чланови универзитетске заједнице, а ту мисли и на студенте који су у блокадама и на студенте који то нису.

“Ако говорим о нивоу факултета, ту се задржавам на мом Правном факултету. Мој утисак је да тог разговора, здравог дијалога, нема. Да су се некако сви ушанчили у своје позиције и да то чак примећем и код студената који су у блокади, који нису уопште сви јединствени. Та прича о некаквој јединствености у борби за не знам шта сад први пут чујем и за тај уставни патриотизам. који има једно сасвим другачије значење. Мислим да та јединственост, ако је монолитност, онда то није јединственост“, наводи Владан Петров.

Петров: Не може се позивати само на одговорност једног човека

Мишљења је да су студенти доста одговорни. "Многи од њих су управо због овога и кренули у читаву причу, дакле позивајући на једну вишу одговорност, али не само одговорност једног човека. Докле више то инсистирање и гледање у једног човека као апсолутно владара, апсолутног кривца? Можемо ли мало да погледамо и сами у себе? Можемо ли да размишљамо о томе колико смо ми одговорни за неку ситуацију која је настала у друштву? Ако је то све кривица једног човека или чак једног режима који траје неколико година, а ја мислим да то не можемо тако једноставно да гледамо, јер онда ми имамо много, много озбиљнији проблем. Студенти то увиђају“, каже Петров.

Владан Петров сматра и да универзитет треба да оличава културно-друштвено јединство нашег народа и државе и да гледа у будућност, мора да води рачуна о свим својим студентима. Примећује да се претходних недеља, врло узгредно и тек онако, понекад и чак и од стране власти, превише ригидно указује на позицију студената који не протестују и да се о њима јако мало разговара.

“Видите, студенти и у блокадама различито размишљају. И они желе, и ја сам убеђен, осим појединаца, али то су они који нису једини студенти, да се ово што пре оконча. Зато је јако важно да надлежне и мање надлежне, али одговорне институције и појединци дају предлоге како да се из ове ситуације изађе. Наравно, уз поштовање и онога што су студенски захтеви“, наводи Петров.

Милица Весковић Анђелковић каже да свака одлука коју студенти донесу, свако саопштење, свака организација на било коју акцију мора да прође кроз пленум и свака одлука се доноси гласањем. Истиче да су на тај пленум позвани сви студенти факултета.

“А да ли се одазивају сви То није ствар ни до студента који позивају на пленум, нити до одлуке да ли они долазе или не. Ствар је у томе да су они позвани. Имате уосталом и изборе у Србији. Kолики проценат грађана са првом гласа изађе на изборе? Опет се на крају влада и Скупштина формирају на основу гласова, оних који су изашли на изборе. Студенти који су против тога су потпуно слободни и позвани да о томе разговарају. Ако је њима пружена прилика да кажу шта имају и да расправљају и да гласају на пленуму, ја не видим зашто не дођу и то своје право не испоштују“, указује Весковић Анђелковићева.

Реагујући на речи проф. Петрова о томе зашто се сваљује одговорности на једног човека (председника Србије), Милица Весковић Анђелковић каже да студенти заправо то не желе.

“Они упорно причају да тај један човек који је узурпирао институције, није надлежан за то. То је буквално оно што ми у Србији имамо, имамо буквално државни удар одозго, дакле узурпирање институција и позивање 'да, ја сам вам направио путеве, ја сам направио Београд на води'. Ако је председник направио, онда треба да буде и одговоран за оно што не ваља“, сматра доценткиња Филозофског факултета.

Проф. Владан Петров упозорава да има студената који нису у блокади, да има студената који пишу на дневном нивоу мејлове а да има и родитеља питају када ће се ово завршити.

"Пленуми као паралегални систем"

"То је једно крајње животно питање, јер постоје људи који желе да живе обичан живот. не живот који подразумева да се боримо за неке узвишене идеале и да онда после тога само појединци од тога имају некакву вајду“, каже Петров.

“Не желим да правим компарацију у бројевима. Има свакако, поготово на улицама у студентским протестима, јако много студената, као и других грађана који подржавају студенте који протестују, представника различитих опозиционих политичких партија. различитих недефинисаних политичких иницијатива и углавном они који полако сада излазе на светлост дана и управо по моделу пленума планирају да успоставе један паралегални систем у држави који итекако плаши људе. Не можете очекивати од студента који има 19, 20, 21 годину да има храброст. да се таквим стварима одупре. Неки студенти то не разумеју, неки студенти не желе у томе да учествују. Има студената у блокади који сматрају да је важно позивати на одговорност и то је једина важна и кључна порука у којој све студенте треба подржавати”, наглашава Петров.

Милица Весковић Анђелковић каже да је у понедељак основан "Побуњени универзитет“ и на гласање је стављен сваки од четири захтева који су студенти поставили. "Ту су били и универзитетски професори и сви су рекли једногласно да услови нису испуњени.“

"Оно што сматрам да ће се у једном тренутку догодити, јесте да ће студенти заједно са својим професорима, које демократски буду изабрали као своје сараднике, да прегледају сву документацију и да заједно иступе, као што је до сада било, и да иступе са тим шта још није испуњено и зашто се тако гласало", наводи доценткиња Филозофског факултета.

Каже да професори неће да се изјашњавају да ли је нешто испуњено или није, док се комплетна документација не погледа. "Неће се десити да кажемо 'е, сад је испуњен услов, па онда, знате, фали пар докумената'".

Две комисије о испуњености захтева

Професор Петров понавља своју оцену да Ректорски колегијум суштински није одбио дијалог.

Како наводи Савет Универзитета у Београду, његов највиши орган, изјашњава се томе да се формирају две стручне групе или комисије.

"Предложена су одређена имена. Ту има, колико сам видео, и професора са мог факултета. Биће две комисије. Једна ће се бавити овим захтевима који су, хајде да кажемо, нешто више везани за право и оним четвртим зкоји је везан за испуњавање финансијских захтева школарина и тако даље", наводи Петров.

Сматра да је то велики помак и да је ту реч о дијалогу који функционише.

"Дакле, чули смо се. Ја сам и јуче и претходних дана тражио да универзитет управо уради то. Не мора да разговара са председником Републике али је потребно да разговарамо међусобно. Ми нисмо професори два универзитета, ако говоримо о Универзитету у Београду. Ми смо сви професори једног универзитета. Надам се да ће те комисије радити у неком врло разумном року, али нећемо никога ни пожуривати. Надам се да ће целој јавности изнети неко своје вештачење", закључује Владан Петров.