Надлежне институције не предузимају довољно да заштите права грађана – најтеже повреде морају бити санкционисане

"Заштита права на приватност је фундаментално људско право, но овај неотуђиви кутак слободе је и даље велики изазов за многе демократије, па и нашу. Угрожавање права на приватност води ка угрожавању равноправности, па и безбедности. Упркос томе, свега два од више од 50 медијских портала у Србији поштује правила заштите приватности. Већ деценију се користе шпијунски софтвери, али не само за случајеве заштите од тероризма и организованог криминала, већ и за праћење истраживачких новинара и активиста", кључне су поруке са централног догађаја Недеље приватности 2025 којим је обележен Међународни дан заштите података о личности.

Серијом панела, округлих столова, радионица и презентација подстакнута је дискусија не само о праву на приватност, законима и другим механизмима заштите, већ и још бројнијим начинима злоупотребе у ери вртоглавог развоја технологије, дигиталног праћења корисника, дигиталне шпијунаже и разних облика надзора које зарад профита или политичке користи раде држава, компаније и медији.

Синергија борбе против дискриминације и заштите података

На првом панелу "Од заштите података до заштите појединаца: Синергија борбе против дискриминације и заштите података", модераторка Ана Тоскић Цветиновић из организације Партнери Србија, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности Републике Србије и Тобиас Јудин, шеф одељења за међународну сарадњу из Норвешког органа за заштиту података, говорили су о питању заштите приватности осетљивих група, вези између повреда приватности и дискриминације.

Према речима Ане Тоскић Цветиновић, повреде приватности активиста, бранитеља људских права и новинара све су учесталије, како кроз таблоидно медијско извештавање, тако и кроз софтвере за прислушкивање активиста, незаконити дигитални надзор, попут оног који је утврђен у недавном извештају организације Амнести Интернешнл.

"Круг актера који препознају значај заштите права на приватост све је већи. Пословна и ИТ заједница све више стаје у његову заштиту. Сведоци смо колективног буђења, које је неопходно јер све те повреде права на приватност на крају могу да угрозе безбедност људи", поручила је Тоскић Цветиновић.

Да је нераскидива веза између права на заштиту података о личности, права на приватност и права на заштиту од дискриминације, подвукла је и Бранкица Јанковић.

"Право на приватност у сржи је права на равноправност, а повреда тог права увод у дискриминацију", поручила је она и отворила тему системске дискриминације, рекавши да алгоритам социалних карти у Србији према садашњим сазнанима, то ипак није. "Против системске дискриминације се боримо знањем и капацитетима, сарадњом са међународним и организацијама цивилног друштва, медијима, стварањем одговорног друштва у ком владају закони и правда. Не смемо да изоставимо и транспарентност и поверење, као и сарадњу са државним институцијама, јер једино тако можемо да заштитимо најосетљивије групе".

Да нигде у свету није савршено, као и да се најразвијеније земље света боре са изазовима повреде права на приватност нагласио је и Тобиас Јудин, шеф одељења за међународну сарадњу из Норвешког органа за заштиту података.

"Иако нисмо део ЕУ, као и Србија примењујемо општу Уредбу Европске уније о заштити података и приватности података, али смо сведоци многобројних примера повреде ових права против којих се боримо. Подаци о личности морају да буду заштићени, јер злоупотребом могу довести до озбиљних кршења права на заштиту од дискриминације, било да је у питању сексуално определње, верска припадност или нешто треће. Инсистирамо да се у законодавство уведу системи заштите од несвесних предрасуда".

Бриселски ефекат – поглед са периферије

Након презентације др Анђелка Зечевић, са Математичког института САНУ "Да ли велики језички модели треба да прођу обуку о приватности?", одржан је други панел – "Бриселски ефекат - поглед са периферије".

Модераторка Данче Даниловска Бајдевска, програмска директорка, Фондација Метаморфозис из Северне Македоније, Елишка Пиркова, виша аналитичарка јавних политика и руководитељка глобалног тима за слободу изражавања, Access Now из Белгије, Маида Ћулаховић, координаторка за јавне политике и заговарање, "Зашто не?" из БиХ, Феликс Миколаш, правник за заштиту података, NOYB из Аустрије и Здравко Илић, виши стручњак за трговину и услуге, Секретаријат ЦЕФТА из Белгије бавили су се темама како се Европска уредба за заштиту приватности података ГДПР и Европски закон о дигиталним услугама ДСА, могу примењивати изван ЕУ, попут земаља Западног Балкана.

Панелисти су нагласили спремност региона за укључивање у европски дигитални регулаторни простор, али и да је неопходна јача заштита дигиталних права грађана земаља Западног Балкана, који су преплављени лажним садржајем на интернету, говором мржње, нарушавањем приватности, али и готово никакве одговорности оних који крше право на заштиту приватности.

Према речима Миколаша, многи немачки, аустријски, француски портали кроз принцип "pay or okay" корисницима својих сајтова омогућавају избор између добровољног дељења података или плаћања претплате. Сајтови на тај начин траже да прате своје кориснике углавном због персонализованог маркетинга, али се о овом питању расправља у ЕУ.

Са друге стране, ова очигледно неправедна понуда, "или праћење или плаћање", према речима Данила Кривокапића директора ШЕР фондације, у Србији не постоји, али се врло често домаћем онлајн кориснику избор и не даје, а подаци користе без питања. Судећи по последњем истраживању ове Фондације, на пример, од преко 50 упоређиваних медијских портала, само су два испунила све захтеве заштите приватности о личности. Највише користи од тих података на порталима имају велике платформе попут Гугла, Мета, ТикТока које употребљавају податаке о личности корисника за развој нових модела вештачке интелигенције.

Надзор и цензура на Западном Балкану

Све учесталије повреде приватности активиста, бранитеља људских права и новинара, како кроз таблоидно медијско извештавање, тако и кроз незаконити дигитални надзор биле су тема трећег панела – Надзор и цензура на Западном Балкану.

Модераторка Јелена Зорић, новинарка БИРН Србија је рекла да су њене колеге, као и Амнести Интернешнл открили више случајева и примера како се манипулише законом, циљано надзиру они који представљају политичку претњу режиму, а не због тешког криминалитета, док су у исто време мобилни телефони у три случаја терористичких напада у Србији прошле године, прошли без надзора од стране безбедносних снага државе.

Новинар из Димитровграда Славиша Миланов је испричао лично искуство како му је у телефон уграђен шпијунски софтвер, док је задржан у полицији на наводном испитивању. Случај је пријавио НУНСУ, као и организацији за заштиту људских прва Амнести Интернашнл која је у свом извештају потврдила сумњу да се у Србији већ дуго користе шпијунски софтвери и то не само када је законом оправдано, упркос наводима МУП и БИА.

У панелу су осим Јелене Сесар, истраживачице за Балкан и ЕУ, Амнести Интернешнл учествовали су и Милица Тошић, адвокатица и правна саветница, Партнери, новинар БИРН Алекса Тешић и проф. Финула Ни Ејлан, Универзитет у Минесоти (САД).

Иако је значајно да се унапреди свест грађана о начинима заштите података о личности и права на приватност, кључна порука је да надлежне институције не предузимају довољно да заштите права грађана и да је неопходно да најтеже повреде буду санкционисане.