Када минути одлучују о животу особље Ургентног центра даје наду – шта су зелена, жута и црвена зона

За запослене у Ургентном центру, изузетно тешки дани и много посла. Две тешка саобраћајна несреће код Умке, и у Земунској улици у Београду.

Др Марко Ерцеговац објашњава да је сврха Ургентног центра, поготово у новој згради која је адаптирана, да буде првенствено за велике, масивне трауме, односно повреде. Због таквих ситуација је планиран и велики број места да би сви могли да се збрину.

"Јуче је 59 пацијената истовремено збринуто са већим бројем лекара који су позвани, чак и неурохирурзи, ортопеди, радиолози. Сви су радили истовремено, транспортери, наши медицински техничари и они су реално били збринути за следећа два до три сата у потпуности", истиче директор Ургентног центра.

Указује да је установа, као што је Ургентни центар и планирана за такво нешто.

"Да ли је лако? Није, али то је степен организације која је и дефинисана", наводи Ерцеговац.

Када се позива додатно медицинско особље

Додаје да се у ситуацијама као што је била саобраћајна несрећа код Умке, позива и додатно особље од куће.

Међутим, како је био радни дан, пре подне није била нека потреба да се позове већи број људи који нису били у систему дежурства, јер у преподневним часовима ради много већи број и лекара и техничара.

"Међутим, кад се дешавало оно у Младеновцу, ми смо тада целе екипе, хирурга, различитих бранши, анестезиолога позвали од куће, они су врло брзо дошли. Као што знате, некад су и по три различите врсте операција истовремено биле спроведене. Значи, идеја је да постоје људи које можемо позвати да дођу да, у случају потребе, интервенишу", објашњава доктор.

Како се одређују приоритети

У пријемној тријажној служби, хирург би требало да дефинише ко је приоритет, ко није. 

"У току поподнева и ноћи или главни дежурни ургентне медицине, или главни дежурни анестезиологије, или хирургије, зависи шта је тај који тријажира и дефинише приоритете. Ми имамо приоритете и знамо да су они који су најтежи већ у реанимацији. Остали постепено, приоритети иду у различите зоне хитности, где их дочекују лекари и спроводе дијагностику како би требало", појашњава Ерцеговац.

Зелена, жута, црвена зона

Подела по зонама ургентности – зелена, жута и црвена је, каже олакшала ситуацију за људе који су ургентни случајеви.

"Они су најбрже, много, много брже, примљени. И то је и црвена, и данашња жута и наранџаста зона. Док ове остале зоне, дефинитивно, као што је зелена, углавном су људи који су на својим ногама дошли. Не кажем да они немају степен хитности, али много мањи", наводи директор Ургентног центра.

Посебно истиче да је за око сат и по скраћено време уласка хитног пацијента до саме терапије или операције од кад раде у новој згради.

Једини дан када не дежура Ургентни центар је среда, али и тада ради.

"Да поредим, један нормалан дан ван среде, има око 700 пацијената дневно. А у току среде, 24 часа, буде око 300 и нешто пацијената. Значи, ипак се смањио притисак. Ми смо и даље референтни центар за политрауме, за микрохирургију. Они сви долазе код нас без обзира да ли је Војна медицинска академија дежурна или не", закључује Ерцеговац.