Вучевић: Одбранићемо државно јединство и изградити будућност на понос предака

Вучевић је као изасланик председника у Лазаревцу на свечаној церемонији поводом обележавања те битке рекао да је на самом почетку сукоба снага државе била потпуно потцењена, како од стране непријатеља, тако и од савезника.

"Опет велики нису узели у обзир жељу и вољу малих - жељу за слободом и вољу да до ње дођу. Зато и не чуди запрепашћење и изненађење европске и светске јавности на самом крају те прве ратне године, када је већ прежаљена Србија однела величанствене победе над бројчано и технички надмоћном Аустроугарском армијом", рекао је Вучевић.

Оценио је да се и данас на Србију јуриша и поручио да ће се бранити истим жаром, памећу и мудрошћу, и стрпљењем као спасењем.

"Одбранићемо државно јединство и изградити будућност на понос наших предака и потомака", истакао је Вучевић.

Вучевић је нагласио да вођена председником Александром Вучићем Србија неће стати у мисији да се економски препороди и војно оснажи.

"Мир, и економски раст и стабилност биће сачувани. Велику цену и вредност мира смо једном заувек научили од наших славних предака", рекао је Вучевић.

"Битка која се проучава у војним школама широм света"

Подсетио је да је опште позната чињеница да је Kолубарска битка због своје специфичности привукла пажњу многих војних стручњака и постала предмет проучавања у високим војним школама широм света и да је доказала изузетну способност српског командног кадра, храброст војске и пожртвованост народа.

"Њен значај често се пореди са битком на Марни, јер је за Србију и Балкан имала исту стратешку важност као што је поменута битка имала за Француску и савезнике", навео је премијер.

Kако је додао, на изненађење читавог света, Kолубарска битка је завршена апсолутном победом српске војске, а пораз у победу могла је да преокрене само велика љубав према отаџбини и истинско уверење у борбу за праведну ствар.

"Након вести о величанственој српској победи у целој Црној Гори избиле су велике манифестације и одушевљење поводом ослобођења Београда. У знак и славу српских победа испаљен је 21 топовски плотун са Орловог крша и Ловћена", рекао је Вучевић.

Указао је да су бројни званичници честитали на тој победи.

"Међу жртвама, тешким и великим, које је Србија имала у Првом светском рату, масовна погибија ђака у Kолубарској бици представља једну од најтужнијих и најтежих епизода. Од ђака учесника ове битке, од такозваних '1.300 каплара'“, за слободу отаџбине њих 400 је положило животе", рекао је Вучевић.

Истакао је да победа српске војске у Kолубарској бици 1914. године представља велику победу савезника у Првом светском рату против моћне Аустроугарске царевине.

"Дух и решеност наших победника и данас живе у нама и представљају нам водиљу за нове изазове и претње које доживљавамо као друштво. Kолубарска битка је пружила моралну и дипломатску снагу српској влади да енергичније наступа код савезничких влада, као и да се супротстави решавању политичких питања која без њенога знања и сагласности", рекао је Вучевић.

Он је навео и да је нова држава која ће настати на крају рата 1918. године бројним балканским народима дала националну слободу, а та слобода је била утемељена у крви и костима српских војника и цивила.

Претходно је Вучевић као изасланик председника Србије, положио венац у Спомен-храму са костурницом светог Димитрија у Лазаревцу.

Венце су положили и делегације Министарства одбране и Војске Србије, Град Београд, представници амбасада, удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Церемонији су присуствовали и министри у Влади Србије Немања Старовић, Адријана Месаровић и Зоран Гајић.

Уочи церемоније, митрополит шумадијски Јован и викарни епископ хвостански Алексеј са свештенством одржали су помен у Спомен-храму у чијој крипти почива преко 40.000 српских и аустроугарских војника.

Општом офанзивом аустроугарске Балканске војске у Првом светском рату на српске положаје 16. новембра 1914. године, пре 110 година, започела је Kолубарска битка која је завршена месец дана касније, великом победом српске војске под вођством Живојина Мишића.

Контранапад српске војске започиње 3. децембра, када је уследила паралелни општи напад све три српске армије и Ужичке војске на непријатеља.

Уследио је крах аустроугарских трупа, и бег преко Дрине и Саве.

Последња стопа ондашње Kраљевине Србије ослобођена је 15. децембра.

Пораз аустроугарске војске био је потпун, и запрепастио је тада не само Беч или Берлин, него и савезничке команде. Отприлике две трећине људства Балканске армије Војске Аустроугарске избачено је из строја.

Српска победа била је потпуна. Главнокомандујући српске војске регент Алекандар Kарађорђевић доделио је потом генералу Живојину Мишићу чин војводе.