Борба против баријера – особе са инвалидитетом предложиле мере за побољшање свог положаја

Живот са инвалидитетом значи живот са бројним баријерама. То најбоље знају они који препреке свакодневно савлађују.

Јасмина Бараћ Перовић из Ниша наводи као проблем не само архитектонске баријере установа, него и маркета, банака, кафића.

"Нема персонализованих паркинг места. Нови клинички центар јесте доступан, стари није, мене су скоро носили", додаје Бараћ Перовић.

Горан Пећанац из Београда наводи један од проблема у јавном превозу.

"Говорна најава станица у градском превозу, ако утишају возачи ту најаву и ако он изађе на станици на којој не треба да изађе, он ће да се креће својом шемом као да је изашао на правој станици", каже Пећанац.

Упућене препоруке надлежнима

Потешкоће и дискриминација, прате их и приликом тражења посла. И желе, кажу оно што и сви остали - равноправан статус, заступљеност у институцијама које доносе одлуке, а које их се тичу. Зато су упутили препоруке надлежнима.

Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом истиче да треба да их има више на местима где се одлучује, а не само да буду чланови радних група, иако је и то свакако битно.

"Не само да на пасиван начин, односно индиректан начин мењамо прописе. Важно је да, рецимо, изборни материјали у току предизборних кампања буду доступни особама са сензорним инвалидитетом", напомиње Јовановић.

А бољи третман им обећава председница парламента Ана Брнабић, уз подсећање на оно што је до сада урађено - уџбеници на српском знаковном језику, апликација за бесплатне СОС позиве, електронске потврде којим доказују инвалидитет.

"Немају чак ни све образовне установе у Србији потпуну приступачност за особе у инвалидским колицима. Ми још увек немамо током спровођења избора све услове да све особе са инвалидитетом самостално гласају. То је нешто недопустиво у 21. веку", каже Брнабић.

Удружење младих и деце којима је ампутиран део тела истичу да су ортопедска помагала значајно поскупела, и да просечан корисник за софистицирана помагала мора да доплати и до 300 хиљада динара, без могућности плаћања на рате. Зато се надају измени правилника који би смањио партиципацију.