Грчка хунта последња војна диктатура у Европи - хладноратовски политички трилер, вечерас на РТС1

Ауторка филма Грчка хунта, последња војна диктатура у Европи Јелена Терзић рекла је да су је инспирисали саговорници филма људи који су директно трпели под диктатуром. Овај филм представља један хладноратовски политички трилер, каже ауторка. Филм ће вечерас бити емитован на Првом програму РТС-а.

Пре пола века пала је последња војна диктатура у Европи. Режим пуковника у Грчкој, успостављен пучем 1967, трајао је све до 1974. године. Успон и пад Грчке хунте уоквирени су Хладним ратом, подршком Вашингтона и жмурењем Москве, уздржавањем Београда.

Док су, у тих седам година, у затворима и логорима на грчким острвима, мучене десетине хиљада противника диктатуре, попут композитора Микиса Теодоракиса. Отпор који је режим пољуљао и кипарска трагедија, која је довела до коначног слома Хунте, са последицама присутним и данас, тема су документарног филма Грчка хунта, последња војна диктатура у Европи. Приказује се на Првом програму РТС-а вечерас у 22 сата и два минута.

Ауторком Јеленом Терзић позвала је гледаоце да одгледају овај филм који представља, како каже један хладноратовски политички трилер.

"Врло занимљиво време првог Хладног рата, пошто историчар Нил Фергусон каже да сада живимо време другог хладног рада. Ово време је инспирисало многе режисере, посте Косте Гавраса", навела је ауторка.

Истакла је да су десетине хиљада демократа и левичара имали трагичне судбине у Грчкој због те хладноратовске поделе и поделе карата на источну и западну хемисферу, где је Грчка том поделом припала западном делу света.

"Током Другог светског рата, а онда и током грађанског рата који је уследио после окупације, Грци су се поделили на комунисте и националисте у том крвавом грађанском рату. Покрет отпора је сурово угушен, а последице су се осећале и у наредним деценијама све до грчке хунте, владавине војне диктатуре која је трајала седам година и завршила се пре пола века", рекла је Терзићева.

Напоменула је да су саговорници у филму директни учесници тих догађаја, људи који су трпели под диктатуром.

"Студенти су платили главом што су се супротставили диктатури, само те ноћи када је тенк пробио капију Политехничког факултета страдало је 24 младих", подсетила је Терзићева.

Подсетила је да диктатура није пала тада, већ да је она настављена још девет месеци и коначно је пала после кипарсе трагедије, чије последице видимо и данас.

Цео разговор са Јеленом Терзић погледајте у видеу на почетку текста.