Сајбер безбедност у Србији – закон на помолу, али примена остаје изазов

Јавна предузећа, медијске куће, здравствене установе – нико није поштеђен. У Србији је ове године забележено пет пута више напада на банке и финансијске интитуције злонамерним софтверима у односу на прошлу годину. Крајњи циљ нападача најчешће је зарада.

"Два основна разлога која доводе до инцидената су пре свега људски фактор. Људски фактор је најслабија карика у сајбер безбедности - недовољна свест о претњама које постоје. Ту су и рањивости на постојећим системима и софтверима које се користе ако она нису апдејтована на последње верзије", рекао је Срђан Глигорић из компаније "Касперски"

Националном ЦЕРТ-у од јануара је пријављено 1.000 инцидената. Сумња се да је број напада знатно већи јер се компаније често одлучују да сакрију инциденте.

"У овом ситуацијама наш савет је да се ипак пријаве, јер на тај начин могу да добију конкретан савет како да реше ситуацију, али помажу и другима јер ако је исти тип или извор напада можемо да упозоримо друге", рекао је Марко Крстић из Националног ЦЕРТ-а

Закон о информационој безбедности, чије се усвајање ускоро очекује, требало би да обезбеди бољу заштиту података, појачане инспекције и веће казне. Није довољно само донети закон, треба га и применити, кажу стручњаци.

"Оно где 'шкрипимо', да тако кажем, јесте да кад се догоди неки напад видимо да је тај напад дошао као последица да нека процедура није увежбавана након што је донета, или да нека копија података није тестирана", навео је Слободан Марковић из УНДП-а

На алармантан пораст хакерских напада утичу и геополотичке тензије. Зато је важно да се подаци о грађанима и привреди чувају у земљи.

"То је кључна компонента свеобухватног националног суверенитета, јер нам омогућава да контролишемо своје дигиталне платформе и критичну инфраструктуру. То је значајно имајући у виду геополитичку ситуациу. Потребно нам је оснивање Националне агенција за инормациону безбедност, усвајајње Закона о заштити критичне инфраструктуре, чување податак унатар граница државе и подршка домаћим ИТ компанијама", оценио је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.

Колико Србији недостаје стручњака за сајбер безбедност, не зна се тачно. На глобалном нивоу та бројка је премашила четири милиона.