Деценија и по инклузивног образовања у Србији – како нове технологије помажу деци из осетљивих група

Тактови ансамбла "Музика наде" заиста пружају наду - да може да се чује глас сваког детета, без обзира на то колико је осетљиво и рањиво. На томе се, подсећају надлежни, радило протеклу деценију и по. Системска подршка деци из осетљивих група, поручује ресорна министарка, остаје један од приоритета.

Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, истиче да деца која имају извесне потешкоће и потичу из различитих сензитивних група, а укључена су у редовне процесе школовања и друже се са својим вршњацима који се редовно образују, неупоредиво брже напредују.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, наглашава да се инклузивно образовање заснива на заједништву свих - деце, родитеља, наставника, институција.

"Ниједно дете не сме да буде запостављено. Свако дете има право да развије све своје интелектуалне и креативне капацитете", поручила је Халачева.

И поред напретка у процесу инклузије, још има бројних изазова. Неопходно је, кажу упућени, запослити више специјалних педагога и психолога.

Дејана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији, истиче да само 10 одсто најсиромашније деце има приступ предшколском образовању, док је 90 одсто осетљиве деце у стручним школама функционално неписмено.

"И даље је негативан став ка школовању деце са сметњама у развоју у редовним школама", навела је Костадинова.

У инклузивном образовању помаже и нова технологија. Рад са роботима, показују студије, доприноси когнитивном развоју деце са сметњама и њиховом лакшем уклапању у друштво.