Да игре на срећу не постану и лична несрећа – шта све предвиђају измене закона у тој области

Шта је заједничко Роналдињу, Николи Јокићу, Вуку Костићу и Северини? Јавне су личности које у Србији више неће моћи да рекламирају кладионице. То предвиђају измене закона о играма на срећу.

"Оно што смо ново предвидели да се повећавају накнаде, да се одређују неки одређени елементи који утичу на то да имамо бољу контролу над одређеним сегметнима приређивања игара на срећу, водило се рачуна и о примедбама које се тичу утицаја те посебне индустрије на младе, на децу", каже Славица Савчић из Министарства финансија.

Уз веће намете, приређивачи игара на срећу, имаће и додатну одговорност. Уз забрану оглашавања у близини школа требало би да истичу и поруке о превенцији болести зависности.

Истраживање болнице у Драјзеровој показује да је више од 50 одсто оних са дијагнозом патолошког коцкара, први сусрет са играма на срећу имало до 16. године.

"Наравно да нико не уђе у кладионицу или коцкарницу у том добу са идејом да ће постати завистан. Не постану ни сви зависни, али некако је важно да буду суочени са ризицима које коцкање и клађење носи и да знају које су то фазе када из тог можда контролисаног прераста у ризично и онда може прерасти у саму зависност", каже Оливера Сбутега из Специјалне болнице за болести зависности.

Строжа казнена политика осим новчаних казни предвиђа и привремену забрану рада објекта где се малолетник кладио. Ако се понови, следи трајна забрана рада. Слична решења су предвиђена и за онлајн клађење. Неке јавне личности, уместо за рекламу, одлучиле су се за едукацију младих.

"Наш фокус је на превенцији, а то радимо преко трибина које организујемо широм Србије. Могу да кажем да смо ми и путем тих трибина свесни да је превенција оно што кључ у том послу тако да смо се базирали на томе да пошаљемо поруку играчима да је, да игре на срећу треба да буду забава и да остану забава", каже Драган Шкрбић, некадашњи рукометни репрезентативац и активиста Удружења Агос.

Игре на срећу за државу су озбиљан извор прихода. Накнаде су годишње 137 милиона евра, а ресорно министарство процењује да ће у наредним годинама оне бити скоро 176,5 милиона. Расте, међутим, и број регистрованих патолошких коцкара. Само у Драјзеровој је 1.200 отворених картона - доктори су сигурни да је далеко више оних који помоћ не траже.