Климатске промене умањују квалитет земљишта у Србији

Земљишта у Србији, без обзира да ли се ради о гајњачама, смоницама, чернозему, алувијалном земљишту или ритској црници су генерално доброг квалитета, кажу стручњаци. Међутим, последњих деценија убрзано губе хумус, што је тренд широм света.

То је последица пораста популације, растућих захтева индустијализације и урбанизације, као и интензивне пољопривреде. У последње време овом тренду доприносе и климатске промене.

"Утицај климатских промена на земљиште формира зачарани круг. Високе температуре и суше убрзавају разградњу органске материје, због чега се смањује садржај хумуса. Недостатак хумуса, заузврат, снижава капацитет земљишта да задржи воду и хранљиве материје, што додатно умањује његову плодност", каже др Јордана Нинков, научна саветница на Институту за ратарство и повртарство, Институту од националног значаја за Републику Србију.

Земљиште је, истиче, један од наших најважнијих савезника у борби против климатских промена, јер има значајан потенцијал за везивање угљеника.

"Током фотосинтезе, биљке угљеник из ваздуха уграђују у своја ткива, а део тог угљеника завршава у земљишту као хумус. Тај процес смањује концентрацију угљен-диоксида у атмосфери", објашњава наша саговорница из Лабораторије за земљиште и агроекологију.

"Занимљиво је да површински слој земљишта садржи више угљеника него атмосфера и биосфера заједно. Повећање хумуса, не само да унапређује плодност земљишта и везује угљеник, већ чини пољопривреду отпорнијом на климатске промене", додаје.

Земљишту прети ерозија водом и ветром

Дуготрајне суше и екстремне падавине чине земљиште рањивим.

"Високе температуре и суше могу узроковати да земљиште постане збијено и склоно ерозији. Током сушних периода, површина земљишта може испуцати, док јаке кише након таквих периода доприносе испирању плодног слоја и хранљивих материја", наводи проф. др Александар Ђорђевић, шеф катедре за педологију и геологију на Пољопривредном факултету.

Неуобичајено високе температуре неповољно утичу и на микроорганизме у земљишту.

"Посебно на корисне бактерије и гљиве које су важне за плодност земљишта и подршку биљном расту. Смањење микробиолошке активности може даље угрозити здравље земљишта, чиме се дугорочно смањује продуктивност пољопривредних земљишта", истиче наш саговорник.

Велике количине падавина у кратком временском интервалу су, наводи, већи проблем за земљиште од високих температура.

"Такве падавине у потпуности девастирају земљиште. Подручја која су подложна утицају падавина таквог интензитета, треба идентификовати и на време заштитити", каже Ђорђевић.

У условима у којима климатске промене све више утичу на земљиште у Србији, веома је важно овај ресурс разумно користити и чувати у просторним плановима на свим нивоима.

"У пољопривреди се то, осим применом органских ђубрива и уређењем сувишних вода, постиже провођењем противерозивних мера, подизањем пољозаштитних појасева, смањењем интензивне обраде, као и кроз примену кречних средстава на киселим земљиштима", каже др Јордана Нинков.

Мониторинг земљишта у Србији није системски успостављен

Свако земљиште, објашњавају стручњаци, има своју потенцијалну плодност, коју задржава чак и у условима екстремних температура.

"Климатске промене доносе све већи изазов у очувању тзв. ефективне плодности и захтевају прилагођавање кроз примену одрживих пракси и техника, као што су очување влаге, органска и микробиолошка ђубрива и коришћење биљних покривача који штите земљиште од ерозије и исушивања", наводи проф. др Александар Ђорђевић.

Да би квалитет земљишта у нашој земљи могао прецизније да се оцени, истичу стручњаци, неопходно је успоставити "Мониторинг земљишта Републике Србије". Министарство заштите животне средине је у пероду од 2012. до 2018. године урадило Закон о заштити земљишта и подзаконска акта, а просторно су позиционирана и мерна места. Међутим, од 2018. ово министарство је престало да се бави проблемом успостављања тог мониторинга.