Четвртком у 9: Нови Сад и погибија 14 људи - где је пукао ланац одговорности

Више од 50 особа саслушано је у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду поводом обрушавања надстрешнице зграде Железничке станице када је погинуло 14 особа док се троје бори за живот. У међувремену, анализира се докуметација, наређена су вештачења како би се нашао узрок и одговорни за погибију људи.

Фолић: Неадекватно пројектовање и радови на реконструкцији

Професор Радомир Фолић каже да је разлог обрушавања надстрешнице зграде Железничке станице у Новом Саду у неадекватном пројектовању и извођењу радова на реконструкцији и да је морала да се врати првобитна носивост објекта.

Напомиње да се не зна колико је надстрешница одржавана.

Према прописима, Фолић истиче да је обавеза да се један објекат генерално прегледа најмање једном у десет година.

"Постоје четири годишња рутинска прегледа, па 'годишњи' који се обавља на сваке две године, а затим после пет година", наводи Фолић.

Сматра да би узроке урушавања надстрешнице у Новом Саду требало да ради међународна незвисна експертска група и то из земаља региона.

Као још једну негативну појаву, Фолић указује на то да је на Грађевинском факултету у Новом Саду укинут студијски прогам о одржавању и санацији објекта а који је био важан за стицање инжењерске лиценце.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду Ненад Иванишевић каже да инвеститор ангажује стручњаке које донесу пројектни задатак а потом и пројектну документацију пре извођења радова.

Шта каже пројектна документација реконструкције

Архитекта Слободан Малдини констатује да је надстрешница стајала 60 година а да је пала после реконструкције Железничке станице.

"Надлежни су одмах рекли да нису радили реконструкцију надстршнице, а пројектна документациција говори супротно", додаје Малдини.

"Да је рађено како треба, ово се не би десило. Реконструкција подразумева и реконструкцију надстрешнице. Свако ко каже да није требало, мора то написмено да образложи", наставља Малдини.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду Ненад Иванишевић каже да према информацијама до којих је дошао очигледно је да пројектант конструкције није имао одговарајућу лиценцу.

Како објашњава, сваки инжењер има своју ужу специјалност. "Постоје различите лиценце, нпр. 310, 315. Сваки инжењер има своју ужу специјалност. Чудно је да није било инжењера са одговарајућом лиценцом, грађевиници као да су испали из приче", каже Иванишевић.

Анализа стања објекта пре пројекта реконструкције

Фолић додаје да је то као да лекар није узео анамнезу болести пацијента. И после три и пет година употреба неког објекта мора да се уради анализа, што је основа за пројектовање реконструкције.

Архитекта Малдини каже да је фотографијама после несреће показују сајле које су остале нетакнуте али и да је арматура била недовољна да објекат опстане као и други конструктвни елементи као што су серклаж који се везивао за надстрешницу и затеге које су биле окачене на кровну конструкцију.

Указује на то да је надстрешница била додатно оптерећена стаклима и да су ту били нагурани џакови цемента.

"Кад је рађена хидроизолација нису постављен прави анкери, биле су бетонске коцке за које су биле закачене затеге. Шупљине су затворене стаклом, а управо су служлиле да ублаже ударе ветра", наводи Малдини.

Малдини: Конструкција надстрешнице била прекомерно оптерећена

Каже да је Нови Сад од када је изграђена Железничка станица преживео и велике олује и земљотрес па је надстрешница опстајала.

Сматра да је конструкција била оптерећена ван својих могућности.

Малдини каже и да се не зна укупна носивост конструкције, главни пројектант није има одговарајућу лиценцу, али и да су радове надзирале две стране компаније.

"Ако није било грађевинских инжењера то је огроман пропуст, а првобитни пројектант је био и статичар, који је предавао на Универизиету у Скопљу", указује Малдини.

Професор Иванишевић наглашава да грађевинци стварају често уникатне објекте немају могућност да прво пробају па кажу да ће други бити бољи.

Својевремено је како каже, у Суду части Инжењерске коморе имао случајеве у којима се одузимала лиценца појединцима. “Лиценце смо одузимали иако нико није погинуо. У једном случају гаража је проплала у темељну јаму”.

Иванишевић: Потребно више елемената да би дошло до колапса

Ненад Иванићевић истиче да је грађевинарство грана са великим коефицијентима сигурности који пружају то и да у случају грешке тај објекат опстане. “Баш зато је потребно више елемената да би дошло до оваквог колапса”, додаје професор Грађевниског факултета Универзитета у Београду.

Радомир Фолић каже да је потребно да најосетљивији елементи неког објекта конструктвно морају посебно да се обраде.

"Кад имате пројекат стања, морате прво да видите у ком је стању болесник. Најостљиивије делове конструкције треба посебно обрадити. Не могу да верујем да је неко радио пројекат реконструкције станице а да ту надстрешницу најпажљивије не обради. Не могу да верујем да нико није ставио до знања да тај део мора посебно да се третира. Пројекат мора да прође техничку контролу 'Енергопројекта', факултета, мора да се утврди ко је начнио пропуст, у грађевинском дневнику све мора да се унесе. Надзорни орган онда мора да провери шта је извођач извео, пројекат изведеног објекта је основа за технички пријем и употребну дозволу", каже Фолић.

Објашњавајући даље процедуре, Малдини каже да је грађевинска дозвола дата за целу зграду Железничке станице, да се не може изоставити надстрешница.

“Питајте надзорни орган, шеф градилишта води грађевински дневник у коме описује шта се свакодневно ради. Ако је нешто лоше урађено, надзорни орган је ту да то одмах утврди, а постоје и накнадни радови. Неко је омануо у пројекту а потом и у извођењу”, каже архитекта Малдини.

Малдини сматра да је реконструкцијом урађена шминка без провере конструкцијских елемената. "Урађено је кречење, шминка, галерија а нико није преоверио утеге, секрлаж. Станица је нашминкана без провере конструкцијских елемената."

Професор Иванишевић указује на то да је сада пољуљано поверење у грађевинску струку.

“Кад сам чуо шта се десило нисам могао да спавам, прикупљао сам информације на интернету, цела струка је угрожена, губи се поверење у грађевинце. Стабилност је основа објекта, а статика и бетон су најтежи предмети и на факултету”

Радомир Фолић каже да су најбитиније ствари биле адекватан надзор, техничка контрола извођача објекта, пројекат изведеног објекта или изведеног стања.

Потребна контрола свих јавних објеката

Малдини каже да га брине однос према новим објектима, наводећи случај једног стамбеног блока у Новом Београду где га је обезеђење удаљило због опасности урушавања фасаде и да је та иста компанија била извођач радова на новој згради Београдске железничке станице.

Иванишевић наводи да се од деведетих година прошлог века многи објекти нису одржавали и да је на свим јавним објектима треба да се уради сагледавање стања.

Фолић истиче да постоји пуно стручњака који се тиме баве. “Моје колеге и ја ћемо учинти све да се провере сви велики и значајни објекти и да иза нас стану сви факултети из струке”.

Малдини се пита зашто извођење пројекта раде кинеске фирме а надзор француске када имамо довољно наших инжењера.