ЕПС угасио 106 благајни за наплату струје, нуди додатни попуст за слање рачуна на мејл

У Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Краљеву гашање благајни за плаћање рачуна је пролонгирано зато што се тамо остварује највећи броје трансакција.

Реч је о само једној шалтер сали где ће благајне престати са радом 1. фебруара 2025.године.

Јадранка Ристић директорка Дирекције за јавно снабдевање у Електропривреди Србије каже да потрошачи преко апикације и портала "Увид у рачун" од пре годину дана могу брзо и лако да преузуму и плате свој рачун за потрошену електричну енергију.

Тренутно је регистовано 640.000 потрошача. Новина за већ постојеће и будуће кориснике апликације "Увид у рачун" је да ће наредних годину дана, до 31. октобра 2025. године, на сваки рачун који плате остварити попуст од 30 динара, наводи Ристићева.

Како напомиње, додатни попуст од 50 динара добијају сви који се одлуче да им рачун стиже у електронском облику, на мејл адресу.

Подсећа да сви који измирују своје обавезе на време остварују попуст од пет одсто а таквих потрошача је 65 одсто.

Иако остаје да ради само једна шалтер сала за Београд, у пословници у Масариковој улици, Ристићева не очекује гужве будући да преко 87 одсто грађана плаћа свој рачун преко портала "Увид у рачун", пословних банака, поште или других платних институција.

"Од 1. фебруара престају да раде све благајне у пословницама ЕПС-а, али ће грађани на шалтерима моћи да добију све информације о рачунима, уговорима и да подносе рекламације", каже Ристићева.

Радно време на шалтерима остаје као и досад, од понедељка до петка од 7 до 15 часова.

Истиче да су сви запослени који су досад радили на благајнама обучени и распоређени на друге послове у вези са унапређењем односа са купцима.

Како је навела, наплата рачуна за струју је одлична као и да грађани и привреда редовно измирују своје обавезе.

Више од 74.000 грађана имају статус енергетски угрожених купаца којима се рачун умањује у распону од 1.500 ди 3.200 динара.

Ристићева позива грађане који желе да остваре такав статус да се обрате својим локалним самоуправама која доноси решење о томе. Општине затим обавештавају ЕПС који је дужан да спроведе ту одлуку.