Игор Јурић: Педофиле је тешко препознати, кључан је близак однос родитеља и деце
Према најновијим подацима Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, такозвани Регистар педофила, који се у Србији води од 2015. године, тренутно броји 771 особу правоснажно осуђену за кривична дела сексуалног насиља над малолетницима. Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић рекао је за РТС да се он залаже да тај регистар постане јаван, али да је потребно отворити јавну расправу о томе, пошто је питање да ли смо као друштво сазрели да тај податак буде јавно доступан да би заштитио наше најмлађе, а не да би се некоме наудило.
Према последњим подацима, за нешто више од годину дана овај број је порастао за 96. Регистар педофила води се на основу Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, који је у јавности познат као "Маријин закон". Како у пракси функционише евиденција и зашто имена нису доступна јавности.
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић рекао је за РТС да се број регистрованих злостављача повећава у регистру са повећањем правоснажних пресуда.
"Не могу да кажем да је тај број нешто већи него што је био. Чини ми се да сваких годину дана ми имамо од 130 до 140 тих правоснажних пресуда и тако се повећава тај број. Морамо да будемо забринути. Чињеница је да су ти људи међу нама, да је та опасност и те како присутна када говоримо о заштити наше деце, међутим, са друге стране, постоји добра ствар да данас ипак више и на ефикасније начине пријављујемо саме починиоце тих кривичних дела", истакао је Јурић.
Нагласио је да је према Закону о заштити личних података забрањено објављивање имена људи који су у регистру, али да се његова организација залаже да регистар постане јаван.
"Тачније, ја се залажем више да се поведе једна озбиљна јавна расправа. Ја мислим да је то јако битно у овом моменту када говоримо о тим кривичним делима, јер то не може само на основу једног залагања и једне иницијативе да се донесе закон и уопште да тај регистар постане јавно доступан, јер постоји заиста много изазова. Питање је да ли смо као друштво сазрели да тај податак буде јавно доступан да би заштитио наше најмлађе, а не да бисмо ми некоме наудили зато што знамо да је имао у историји сексуалне преступе", рекао је Игор Јурић.
Оценио је да је број од 771 особе која је у регистру мањи од реалног и да постоје људи који свакодневно, када се појави неко ново дете на друштвеним мрежама, покушавају да ступе у контакт с њим.
"Ми имамо као друштво озбиљан проблем да се више и на квалитетан начин информишу наши грађани, пре свега родитељи, да би знали како да едукују своју децу, како да препознају људе који јесу предатори, начин како да комуницирају и шта може да буде изазов у тој комуникацији", рекао је Јурић.
Истакао је да, ако знамо да су предатори људи који су познати детету, морамо да информишемо и научимо дете шта јесте додир који морају да пријаве својим родитељима, комуникација која може да буде изазовна и да се о томе мало размишља док се трагедија не деси.
Јурић је рекао да особе које су у регистру не могу да раде у институцијама у којима се налазе деца, а да имају обавезу да се јављају полицији када одлазе у иностранство, да немају право да прилазе објектима где се налазе деца, као и да ако имају било какав контакт са дететом, то морају да пријаве.
Навео је да је педофиле тешко препознати, а да је начин комуникације оно што дете мора да препозна.
"Све што је ненормално, то дете мора да зна и да каже својим родитељима. Зато је важан тај близак однос родитеља и детета. Уколико тога нема, ми нећемо моћи препознати нити профил педофила, нити ћемо моћи знати када дете има проблем да се пожали", рекао је Игор Јурић.
Коментари