Расељени са КиМ уточиште нашли у Неготину - жеља за повратком у завичај и даље постоји
Када су 1999. године морали да напусте своје куће и имања на Косову и Метохији, бројни расељени Срби су, после много невоља и лутања, уточиште пронашли у Неготину.
Када су из колективног центра прешли у зграду која је 2010. године изграђена за интерно расељена лица са Косова и Метохије, за избеглице из Хрватске и социјално угрожена лица, тек тада су нашли спокој, али се и даље суочавају са егзистенцијалним проблемима.
Славен Богдановић из Призрена наводи да је у 16 квадрата живело њих петоро.
"Избегао сам 12 јуна, 105 српских кућа је било у мом селу у Љубижди, и све је то попаљено", сећа се Богдановић.
Никола Митровић је прво био у Смедереву, затим у Бресју и након тога се преселио у Брање.
"Муке за храну, муке за све. Ако немаш пара у џепу, онда си гладан, бедан и жедан", рекао је Митровић.
Све им је, кажу, остало на Косову и Метохији, и тамо би желели да буду, али нико им не помиње повратак, нити да постоје безбедне гаранције.
Новица Павловић наводи да ништа није продао од своје имовине.
"Нисам продао ништа, имам два стана доле, а мој брат има један. Зове ме Албанац за три хиљаде тражи да му продам, па боље да узме за џабе", прича Павловић.
Живот је тежак чим изађеш из своје куће
Дејан Лукић наводи да би се, уколико би постојала могућност, некада вратио својој кући.
"Тешко је ако ме питате за Косово и Метохију, ако ме питате за мој царски град Призрен, тешко је. То држим у срцу, у себи", казао је Лукић.
У скромној кући у Неготину је и породица Арсић из Гњилана, са троје деце. У Гњилану су 1999. године Албанци отели Драгољуба Арсића, а тортуру ОВК-а једва су преживели чланови породице.
"Неко прича тамо је је убијен, неко овамо је убијен, никад нигде истине нема. Тежак живот, чим изађеш из своје куће, не може да буде лак живот. Јер, ниси изашао својом вољом него си био присиљен", сећа се Бојана Арсић.
Верица Црноглавац из Повереништва за избегла и расељена лица у Неготину наводи да је у том тренутку број расељених био око 800.
"У колективним центрима у том тренутку је било 582 људи, док је у приватном смештају било 282. Добили су грађевински материјал, 24 пакета грађевинског материјала је додељено. Купили смо 18 сеоских сеоских домаћинстава је купљено за расељене", напомиње Црноглавац.
У Неготину и околним селима, иначе, од давнина живе Срби пореклом са Косова и Метохије. Посебно у селима Карбулово, Брестовац, Видровац, Сиколе и Чубра.
Коментари