Нико неће у наставнике – декани два факултета: Зауставимо урушавање образовања, потребна подршка целог друштва

Све је теже директорима школа да пронађу наставнике за замену, ако се неко разболи и оде на боловање. Упућени кажу да критеријума скоро нема, сви који желе да раде, лакше него икада добијају посао.

Према подацима Републичког завода за статистику, ситуација је озбиљна. Број оних који уписују смерове за наставнике хемије, физике, биологије и математике за непуну деценију значајно је опао.

Хемију је 2015. уписало 26 студената, прошле године само три. Од 28 студената физике, колико смо имали уписаних 2015. године, прошле године смо дошли до седам.

Од 15 студената који су хтели да буду професори биологије 2016, стигло се до два 2023. године. Ништа није боље ни на математици, коју је у прошлој школској години уписало само двоје студената.

Географија је са 84 студента, дошла на 20, а српски са 111 на 61 заинтересованог да се школује да предаје тај предмет.

Филозофски факултет се још и најбоље држи, али и ту је пад осетан. Од почетних 120, дошли смо до 84 оних који жели да га студирају и предају филозофију деци, када га заврше.

Министарство просвете додељује стипендије од око 20.000 динара месечно студентима који се школују за будуће наставнике на различитим факултетима и васпитаче у предшколским установама.

Чекајући одговор Министарства

Декан Хемијског факултета Универзитета у Београду Горан Роглић каже да су састанак са ресорном министарком, на којем су изнели своје предлоге како би се потенцијални студенти стимулисали да изаберу наставничке смерове, имали још прошле године и да још никакав одговор нису добили.

Платформу Сената Универзитета у Београду подржало је осам декана факултета и Уније природно-математичких факултета, која је предложила и образовање двопредментних наставника.

"Био је један састанак са ресорном министарком децембра месеца, где је главна тема била анализа недостајућег кадра по регионима у Србији и пројекција шта нас очекује у наредних пет година. Још нисмо добили те податке, а да ступи у контакт са свим школама по регионима једино може Министарство просвете", каже Роглић.

Роглић наводи да су управо предложене регионалне стипендије у зависности од тога који предмети су дефицитарни.

Декан Географског факултета Универзитета у Београду Велимир Шећеров указује на то да су услови за добијање стипендије прилично оштри, али да су сви декани стали иза тог предлога имајући у виду тренд пада заинтересованости.

Декан Роглић истиче да ђаци током промоција предавачких професија у школама прво питају колика ће им бити плата. У хемији плате се крећу од сто до сто двадесет хиљада динара што се, како напомиње, не може мерити са ЕТФ-ом, ФОН-ом или Машинским факултетом.

Према речима Шећерова, за решавање тог проблема потребан је широки друштвени консензус, да се образовање постави као важно за опстанак нације.

Подршком целог друштва против урушавања образовања

Додаје да је дефицит наставника већи у мањим центрима, где предају они који имају најсродније компетенције предметима које предају.

"Стипендије потребно финије подесити како бисмо имали шири опсег. Факултети који школују наставнике очекују финанијску подршку будући да ти смерови нису комерцијални, а значајна је и 'маркетиншка', подршка медија", каже Шећеров.

Роглић наглашава да једино образовање може да води земљу напред, а да се оно уништава протеклих 15-20 година.

"Поставља се питање да ли родитељи желе приватно образовање за своју децу које ће плаћати десет хиљада евра или квалтетно државно образовање какво је ова земља некада имала", наводи декан Хемијског факултета.