Жртвама фемицида се поверује тек кад буде прекасно – жене у процепу између мандата различитих институција

Од почетка године у Србији је у породичном насиљу убијено 15 жена. За нешто више од деценије на тај начин без мајке је остало око 400 деце. У свету 2022. уписана је црним словима као година у којој је убијено рекордних 89.000 жена. Подаци су алармантни и захтевају хитно оснивање Националног тела за борбу против фемицида, порука је са Конференције одржане у Београду.

За дванаест година, од 2011. до 2023, у Србији је убијено 406 жена и девојчица. Већина је имала између 44 и 56 година. Више од половине убијено је у сопственом дому. Статистика није живот, али иза ње су животи жена, њихове деце, родитеља, пријатеља.

"Свачија одговорност треба да буде доведена у питање. Мислим да је изузетно важно да овај процес и било које координационо тело треба да предводе министри правде или унутрашњих послова. Сви други су наравно добродошли", каже Бранкица Јaнковић, повереница за заштиту равноправности.

Задатак му не би био само да броји жртве већ и да указује на то који део система је требало да уради више, боље, брже.

"Без обзира на протоколе, институције, законе, стратегије, ми имамо стални број фемицида. Значи он не опада, већ напротив, чини се да се повећава. То показује да нешто у систему не функционише, да нама жене пропадају у пукотине између мандата различитих институција", навела је Милана Рикановић из организације "UN Women".

Такав систем у Хрватској постоји осам година и открио је многе пропусте и лоше процене.

"Врло често полиција тражи процесуирање прекршајно или казнено, тражи мере опреза, тражи три заштитне мере, где државно одветништво процени да је довољна новчана казна од 100 евра која, уколико се одмах плати, плаћа се само две трећине те казне и нема потребе за даљим заштитним мерама", навела је Вишња Љубичић, равнатељица за заштиту равноправности Хрватске.

Навела је један случај где је починитељ пред жртвом и малолетним дететом говорио да мора неког убити, држао је оружје, касније је убио жртву аутоматском пушком.

"Дакле, ту долази до лоше процене и недовољно озбиљног схватања динамике насиља", истакла је Љубичићева.

Ове године, каже, трећи пут су мењали Кривични законик и увели посебно дело тешко убиство женске особе, за које се не може пресудити мање од 10 година затвора. Таква иницијатива постоји и у Србији. Актуелна измена Кривичног законика прилика је да се и то размотри.