Обележена 108. годишњица битке на Кајмакчалану

Србија на Кајмакчалану, на граници Грчке и Северне Македоније, обележена је 108. годишњица једне од највећих битака у српској историји. Те ратне 1916. године српска војска извела је подвиг, освојивши врх Кајмакчалана, за који су војни стручњаци сматрали да је неосвојив.

Освојили су неосвојиво, прва етапа у пробоју Солунског фронта и победи савезника у Првом светском рату везује се за Кајмакчалан.

"Дошло је до једног психолошког подстрека, и охрабрења, не само у редовима српске војске, већ и савезничке војске, да се тим правцем може пробити војска Француске, Енглеске", наводи проф. др Драган Симеуновић са Факултета политичких наука.

Према речима посланика Душана Марића, они су покушали да узму врх, не само зато што је то највиша кота на ратишту, већ зато што је била прва стопа Србије.

У част палим српским јунацима, који су се септембра 1916. даноноћно борили за Србију и освојили Кајмакчалан, венци и цвеће крај цркве и спомен костурнице, опело и планинарски успон.

"Ако постоји један наук, један завет који морамо да испунимо, то је да чувамо и бранимо нашу отаџбину данас у миру, да је чинимо снажнијом и моћном, модерном и просперитетном, пре свега независном и сувереном", наводи Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања.

У подножју Кајмакчалана и околини групна и појединачна гробна места. У јуришу на Грунишки вис, погинуо је Војин Поповић, Војвода Вук.