Колико ће бити компликовано демонтирати гранату у самом центру Београда
Граната која је пронађена на градилишту поред Скупштине Србије тешка је скоро 300 килограма и још је тамо. Претпоставља се да је из Првог светског рата. Бојан Гламочлија из Центра за разминирање рекао је за РТС да неће бити једноставно демонтирати гранату, али да треба веровати деминерима.
У близини гранате која је затрпана песком паркиран је бели полицијски камионет, тамо су багери, велика дизалица је заустављена, а радови обустављени. Тек понеки радознали пролазник вирио је кроз ограду градилишта.
Стручни тимови ће специјалним уређајима снимити терен и утврдити како ће граната бити деактивирана.
Др Владимир Јаковљевић са Факултета безбедности Универзитета у Београду рекао је да деактивирање подразумева скидање упаљача ако је то могуће или бушење и вађење експлозива на лицу места.
"Уколико то није могуће, онда се прелази на уништавање. Врши се такође на два начина: или на лицу места или подизањем и извлачењем тог неексплодираног убојног средства и одношењем на полигоне који су намењени за уништавање неексплодираних убојних средстава", рекао је Јаковљевић.
Граната се превози специјалним возилом и мора да буде обложена растреситим материјалом како би се вибрације свеле на минимум. Обавезна је пратња, а често се и саобраћај зауставља. Уколико је све то небезбедно, граната се деактивира тамо где је пронађена.
"То подразумева ширу зону безбедности, која је неопходна, да се становништво о томе обавести на време, да се евакуише одређени део или одређена зона која представља опасност ако дође до експлозије, затим се врши облагање или затрпавање неексплодираног убојног средства растреситим материјалом да не би било оштећења објеката, угрожавања живота људи, пролазника“, каже Владимир Јаковљевић.
Према првим информацијама, граната у Влајковићевој је артиљеријска, коришћена је током Првог светског рата, приликом опсаде Београда. Дугачка је више од једног метра и тешка скоро 300 килограма.
"Овде се очигледно по калибру, по величини зрна, по обиму, може претпоставити да се ради о огромном калибру који је имала немачка војска под Фон Макензеном, њиховим генералом који је дошао да буквално сравни Београд онако немилице. И наравно, уништен је цео потез, све доле од Дунавског кеја до Скупштине, којој су тад тек постављени темељи, али њихова мета је био двор, као и претходне јесени за Аустроугаре“, рекао је историчар Небојша Јовановић.
Бурна је историја Београда па заостала неексплодирана убојна средства нису реткост. Само у току прошле године у Београду их је откривено неколико, на Чукарици тенковска граната, у Волгиној на Звездари минобацачка.
Бојан Гламочлија: Неће бити једноставно демонтирати гранату
Бојан Гламочлија из Центра за разминирање рекао је, гостујући у Београдској хроници, да неће бити једноставно демонтирати гранату у центру Београда код Скупштине.
"Није једноставно, сваки експлозивни остатак из рата је велики проблем. Имамо искусне деминере у Сектору за варедне ситуације, с којима сарађујемо на разним пријектима. Верујемо у њихово искуство, у оваквим ситуацијама морате да верујете деминеру и његовој процени“, каже Гламочлија.
Према његовим речима, експлозивни остаци из рата су моћни иако делују споља да су зарђали, стари, те бомбе по међународним стандардима су трајне бомбе, немају рок трајања, унутра су потпуно нове.
Говорећи о евентуалној евакуацији околних улица, Гламочлија каже да ће МУП све проценити. У зависности од деминера и организације, извршиће се процена и донети одлука.
Одговарајући на питање на колико места има заосталих мина из ратова, Гламочлија напомиње да је на потезу од Железничке станице ка Бановом брду највише било проналазака из Првог и Другог светског рата.
"По неким стндардима, од 10 до 30 процента свих бомби, свега што се испали и баци неће експлодирати, остаје у земљи. Да бисте то очистили након сваког сукоба, систематски треба чистити, то кошта и велики је напор и тражи много деминера. Ове проблеме имају и остале земље у свету“, рекао је Гламочлија.
Коментари