Татјана Мацура: Платформа "Чувај ме" вршњачко насиље не ставља под тепих - отворена за ђаке, наставнике, родитеље
Министарка Татјана Мацура рекла је за РТС да је важно послати поруку да наше друштво има нулту толеранцију за насиље. Са репрезентативним синдикатима у просвети и са Владом Србије договорено је да наставници добију статус адвоката, да се у кривичном законику на посебан начин третирају. То значи да ће се вероватно пооштрити казнене мере које се односе на случајеве насиља, наводи министарка.
Да ли ће у овој школској години ученици бити безбеднији од вршњачког насиља. Наставници ће према најавама убрзо добити заштићен статус.
Министерка без портфеља задуженом за област родне равноправности и спречавање насиља над женама Татјана Мацура рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да већ дуже време траје полемика у јавности на који начин да се јавни службеници заштите од случајева непосредног насиља, односно које би то могле да буду мере предострожности како се ови случајеви не би дешавали.
"Поред људи који су ангажовани у просвети, на удару су и људи који су запослени у систему пружења здравствених услуга, полицијски службеници, радници у центрима за социјални рад. Дакле, сви они имају проблеме у непосредном контакту са грађанима. Не са свим грађанима, али понекад се и то дешава. Било је разговора о томе да ли би њихов статус могао да буде службенички, да пролазе кроз контролне факторе којима су изложени“, рекла је министарка Мацура.
Шта ће то значити у пракси
Договорено је са репрезентативним синдикатима у просвети и са Владом Србије да они добију "статус адвоката", да се у кривичном законику на посебан начин третирају као што се сада у овом тренутку третирају адвокати, објаснила је министарка.
Према њеним речима, то значи да ће се вероватно пооштрити казнене мере које се односе на случајеве насиља.
"Оно што ми не смемо да заборавимо је да паралелно са мерама које се односе на казнене одредбе, морају да постоје и превентивне мере, односно да у свакој прилици, на сваком месту разговарамо о томе да то нису прихватљиви модели понашања. Верујем да је свима ова тема занимљива или бар интригантна“, рекла је Мацура
Министарка Мацура напомиње да је циљ да се пошаље порука да ће ово друштво бити и да јесте нулто толерантно на насиље.
"Одговорност у највећој мери сносе родитељи, овде ће се сигурно позвати родитељи на одговорности и примениће се оне мере које се примењују када су у питању случајеви вршњачког насиља у оквиру школе или насиља које се дешава у школи", додаје она.
Како функционише платформа Чувај ме
"Оно што мислим да јесте важно да напоменемо је да је након трагедија које су догодиле у Рибникару прошле године и у околини Младиновца, проширен рад платформе Чувам те. То је једино место, у ствари, са којим сте ви сигурни да оно насиље које се дешава неће бити на неки начин заташкано или стављено под тепих, зато што је то платформа у којој и анонимно и са остављањем ваших личних података - ви бирате на који начин ћете да користите ту платформу, било да сте ђак, родитељ, наставник и да пријавите насиље“, указала је Мацура.
Мацура каже да је платформа апсолутно отворена за све. За све оне који имају додир са школским системом, отворена је за ђаке, отворена је за наставнике, отворена је за родитеље. "Свако може под пуним именом и презименом или тако што ће то учинити анонимно да остави информацију о томе када, где и под којим условима и како се насиље догодило", појашњава она.
Обајашњава да тријажни тим практично обрађује податке који су дошли на платформу и усмерава оној служби на нивоу институције система које су надлежне за решавање тог питања.
Ко реагује на насиље - од школске управе до тужилаштва
"Некада је у питању неки блажи облик насиља који може да реши рецимо школска управа, некада се ради о тежим случајевима, па се онда такви случајеви усмеравају на центре за социјални рад, некада мора да реагује тужилаштво. Дакле, будите сигурни да оног тренутка када оставите своје податке о случају насиља које желите да пријавите, не постоји могућност да се то насиље не процесуира, односно да се тај случај не усмери на ону надлежну институцију која треба да реагује одређеним случајевима“, изричита је Мацура.
Према извештајима које сам имала прилике да видим, најинтензивније су долазили подаци након што се десила двострука мајска трагедија - видимо да школске управе када се случајеви насиља пријаве веома брзо реагују, наводи министарка.
"Мој апел свакако иде у том правцу да не бисмо читали наслове у медијима, да не бисмо губили поверење у институције система и ми морамо систему да јавимо да се насиље дешава. Школске управе веома ефикасно решавају проблеме насиља у школама уколико знају да се насиље дешава“, каже Мацура.
Да ли се деца устежу да пријеве насиље
Министарка Мацура каже да је, пре него што је дошла на позицију министарке, била на челу организације која се зове "Маме су закон" и подсећа да је урађено истраживање 2021. године са ученицама које су узраста између 13 и 19 година.
"Свака пета девојчица је тада дала одговор да је доживела неки облик насиља. А оно што је можда горе од овог податка јесте да се чак 74 одсто њих нису ником обратиле тим поводом", изнела је податке.
Каже да је урађено још једно истраживање 2022. године. "Тако да на основу та два податка, можемо да закључимо да се поверење на неки начин подигло“, рекла је министарка.
"Након што се десила трагедија у Рибникару и у околини Младиновца, интензивније се у јавности причало о томе да треба да се разговара са родитељима, а треба да се подигне тај степен поверења који базично мора да постоји, пре свега, на нивоу породице, и даље шире од породице, тако да су резултати свакако сада бољи него што су били раније. Али то не значи да су довољно добри или да на томе не треба да радимо. Добро је да се осећа тај помак, али не смемо тим резултатима да се задовољимо“, додаје Мацура.
На који начин деца, родитељи и наставници могу да се заштите
Министарка Мацура сматра да су битне радионице у школама о томе да ли деца препознају насиље.
"Деца су врло заинтересована за тему која се посебно односи на случајеве дигиталног насиља. Зато сам разговарала са министром Ристићем да се формира један савет који би се бавио спречавањем експлицитно дигиталног насиља, којем су у највећој мери изложена деца, а међу децом у највећој мери су изложене младе девојчице. Веома често се дешава управо то да деца не умеју, не знају или из неких својих личних разлога не пријављују насиље или не могу да га препознају", каже Мацура.
Према њеним речима, веома је важно да разговоре непосредно са децом воде педагози и психолози у школи.
Здраво окружење у школском систему
Веома је важно да не банализују искуства ђака, него да са пуно поверења прилазимо сваком случају за коју они осећају потребу да говоре пред неким, подвукла је Мацура.
"Тако да се тај степен поверења свакако подиже. И Министарство просвете интензивно ради на томе да буде што је могуће више и ваннаставних активности које ће, између осталог, подстицати здраво окружење у школском систему, у ком ће деца осећати сигурност да, ако можда и немају ту прилику или немају довољно велику подршку код куће, могу у школи да се пожеле за неке искуства кроз која пролазе", закључила је Татјана Мацура.
Коментари