О пројекту Јадар говорило се у Новом Саду – једни виде корист, други траже гаранције
У Новом Саду је у току манифестација о електромобилности и иновацијама у аутомобилском, енергетском, транспортном и технолошком сектору. Говорило се и о пројекту Јадар и литијуму. Стручњаци имају кратку поруку – за овакве пројекте држава мора да тражи чврсте гаранције.
На панелу "Прилика или паника" стручњаци су указали прво на прилику – процењене резерве пројекта Јадар у лозничком крају, за четитри деценије рударења, су 144 милиона тона јединственог минерала јадарита који у себи садржи и литијум-карбонат и борну киселину.
Проф. др Бранислав Симоновић са Института за општу и физичку хемију у Београду објашњава да се у случају да дође до реализације пројекта Јадар неће производити литијум, већ литијум-карбонат.
"Производња литијума је сасвим другачија. Преко 40 посто литијум-карбоната се до 1996. године користило за производњу алуминијума зато што снижава трошкове производње", наводи проф. др Бранислав Симоновић.
Произвођачи литијумских батерија истичу да су користи не само за државу, већ и да би домаћа производња сировина олакшала набавку и смањила трошкове увоза.
"Ми већину наших сировина набављамо у Азији, првенствено у Кини, зато што просто тамо постоји све то већ развијено, технолошки су најдаље стигли за то што нама треба. За 10 година су постали светска велесила", истиче Немања Микаћ, директор Фабрике литијумских батерија "ЕлевенЕс" из Суботице.
Шта тврде из Рио Тинта, а шта поручују стручњаци
А реч паника из назива трибине односи се на заштиту жвотне средине, а посебно воде, упућена је "Рио Тинту". Компанија тврди да пројекат и после затварња рудника предвиђа надзор.
"Што се тиче постројења за пречишћавање отпадних вода, предвиђена су два постројења и она настављају да раде и након затварања рудника још 30 година. То је оно што је предвиђено пројектима. И компанија наставља да прати стање животне средине и након затварања", указује главна заступница "Рио Тинта" у Србији Маријанти Бабић.
Стручњаци имају кратку поруку – за овакве пројекте држава мора да тражи чврсте гаранције.
"Она фирма која ради, која ће данас да нас убеђује да ће да уради ово и да ће да уради оно. Али то је наша преговарачка вештина – како ћемо ми њих да обавежемо да они стварно то да ураде како данас кажу. И то треба да ураде наши стручњаци и то треба ми да урадимо", каже проф. др Дејан Илић, председник УО Фонда за иновације.
Статистика показује да је само протекле деценије производња литијума у свету порасла седам пута.
Коментари