Карго транспорт - у Србији све значајнији превоз робе железницом

Јефтиније, брже, еколошки прихватљивије и количински ненадмашно – превоз добара железницом добија на све већем значају и у Србији.

"Свако унапређење саобраћајних веза олакшава трговину. Саобраћајне везе су крвоток глобалне економије с друге стране железнички транспорт је један од еколошки прихватљивијих транспорта уз одређене предуслове", каже генерални директор "Милшпеда" Небојша Кривокућа.

Истиче да је стратешко опредељење "Милшпед групе" да се пребаци на зелену логистику и једна од ствари на којој се ради је прелазак на железнички интермодални транспорт.

И из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре напомињу да ће убудуће више пажње дати карго саобраћају.

Побољшање стања железничке инфраструктуре

"То је будућност Србије, ми смо транзитна земља и можемо много више да зарадимо на карго саобраћају", каже ресорни министар Горан Весић.

Услов за развој железничког карго транспорта је побољшање стања железничке инфраструктуре и пропусне моћи пруга. Улагање у модернизацију српске железнице допринело је већем интересовању приватних компанија.

"У последње време велики су захтеви из много европских земаља, а поготову из Кине, према српском тржишту које се брзо развија. Увидели смо могућности карго железничког транспорта и зато смо почели да инвестирамо. Србија је део Европе и ту је велики потенцијал, то сада развијамо и повезујемо у нашу мрежу", каже заменик извршног директора "Метранс групе" Мартин Кубек.

Имајући у виду да све приватне компаније у карго саобраћају, раде на његовом побољшању, Весић истиче да је време и да државна компанија ради добро.

"Ту смо сада имали неке промене, дошла је нова директорка (Србије карго) тако да ја очекујем да ћемо уз партнера кога ћемо наћи, уз то да већинско власништво остане државно, моћи да подигнемо наш домаћи карго и да будемо конкурентни да уђемо и у пројекте у региону и да се направи симбиоза са другим карго предузећима у региону", наводи Весић.

Студија развоја Саобраћајног факултета

Саобраћајни факултет ради студију развоја карго железничког саобраћаја са предлогом где треба да се граде интермодални терминали у Србији. Након њеног усвајања на седници Владе, та студија биће план развоја и изградње интермодалних терминала у земљи.

"Србија је за нас раскршће, има стратешку позицију, наши возови који долазе из Турске или луке у Ријеци, пролазе кроз Србију, долазе овде у Инђију и настављају нашом мрежом ка Будимпешти. Реално гледајући, морамо да прођемо кроз Србију из неколико различитих праваца и зато је она интересантна и важна на тој европској рути", напомиње Мартин Кубек.

Укупна дужина пруга нормалног колосека којим управља "Инфраструктура железнице Србије“ је 3.350 километара, од чега је електрифицирано више од трећине, али то је и даље испод европског просека. На мрежи пруга има 749 службених места, од чега је 700 станица за пријем и отпрему путника и робе, као и шест железничких чворова, од чега су четири велика.