РТС у возу Београд–Бар: За једне уживање, за друге мучење од најмање 11 сати

Србија и Црна Гора послале су заједничко писмо, захтев Европској комисији да подржи реконструкцију пруге Београд–Бар. Процена је да за обнову колосека само на територији Србије треба између милијарду и по и две милијарде евра. Како изгледа путовање барском пругом на којој није било озбиљних радова откако је пуштена у саобраћај пре готово пола века, проверавала је екипа РТС-а.

Епски подвиг грађевинара, био је синоним за пругу Београд–Бар, а последњих година постала је епски подвиг за путнике.

Пруга до Бара има 476 километара, 254 тунела и 234 моста. За оне који се усуде на тај пут, многи кажу да имају све време овог света. Пут је дуг и неизвестан.

Најбоље потрошен 21 евро до сада

Звук пиштаљке и подигнута рука отправника. Полазак на време. На изласку из Београда воз мили. Стално се чује туп звук преласка преко густих чворишта Главне станице. По разговорима, чини се да је у возу више странаца... Карта до Бара кошта нешто мање од 2.500 динара, а Си-Ен-Ен преноси да је то најбоље потрошен 21 евро до сада.

Током летње сезоне свакодневно до Бара и назад иду два воза.

Путници пријављују да долазе из Португалије, из Гимараиса. Да иду до Бјелог Боља, а после до Албаније бициклом и да уживају у погледу из воза.

Мартин је из Чешке и возом иде на одмор у Црну Гору.

"Воз је комфоран. Сличан је као наш у Чешкој само овде има више планина и лепа је природа", утисци су такође путнице из иностранства

Један од путника иде до Ужица. Каже да путује возом, јер је комфорније него аутобусом и цена је мања.

У возу је и Драган, који се присећа како је у Прибоју чекао да први путнички воз прође барском пругом – 1976. Уз кафу, пореди путовање некад и сад.

"Сад је у најгорем стању пруга Ужице – Прибој и Пријепоље", наводи Драган Ненадић.

Додаје и да му је путовање возом комфорније и да може да се прошета.

Учење математике у возу лаганица

Брзином од 100 на сат до Ужица стижемо са свега десетак минута закашњења. Онда, због дотрајалости пруге максимална брзина 30 километара на час. То једино одговара Ђурђици, која може уредно и читко да ради домаћи из математике.

Каже да јој није тешко да учи математику за четврти разред, мерење, дециметре, центиметре, претварање.

"Па није тешко, мени је лагано, супер је", задовољна је Ђурђица у возу. Девет километара пруге пролази кроз Босну и Херцеговину. У Прибоју се чека укрштање.

Као нови "мерцедес" по макадаму

Машиновођа Милош већ 17 година управља возовима на овој релацији. Каже, откако је почео да ради говори се о обнови пруге.

"Имамо дефинисана правила. Од Ужица до Бранешког Поља је 50 брзина, од Златибора до Пријепоља 30, и после до границе са Црном Гором је 50 километара на час. Ја се често шалим са друштвом то је као да купити новог мерцедеса и возите га на селу по макадаму", шали се машиновођа Милош Арсенијевић.

У Бијелом Пољу, после граничне контроле, торбе у руке и прелази се у други црногорски воз. Локомотива са три вагона мирише на прошлост. Највећи успон између Бијелог Поља и Подгорице по ко зна који пут савладава без проблема.

Добро припремљени туристи спремно чекају да фотографишу мост на Малој Ријеци, један је од највиших у Европи. Подгорица се назире у мраку. Стари кондуктер теши већ видно уморне путнике: "Још шест километара кроз Созину и стигли смо."

Крај пута за једанаест и по сати

Екипи РТС-а је из Београда до Бара требало тачно једанаест и по сати. Прошла је кроз три земље, а имала смо један гранични прелаз. Попели су се на 1.032 метра надморске висине и спустили се до мора. Четвртину пута је провела у тунелима.

Пруга Београд–Бар се сматра инжењерским чудом 20. века, а чини се и да инжењерима који буду радили реконструкцију неће бити нимало лако.