Велика Госпојина – празник мајки и деце, не раде се никакви послови

Српска православна црква и верници славе Успење пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.

Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божјег, тако је сада обавестио да ће се на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".

Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.

У Грчкој и Румунији ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Обичаји и веровања

Немали број породица слави овај празник као крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф. Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују.

Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се никакви послови.

Време између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.

За празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатог као Велика Госпојина, везују се бројна веровања. Једно од најпознатијих је да биљке и траве убране на овај дан имају посебна лековита својства. Жене беру боровнице и лековите траве, верујући да ће оне донети здравље и благостање њиховим породицама.

Босиљак, који се сматра божанском биљком, нарочито је важан. На Велику Госпојину, жене додају босиљак у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослове Пресвете Богородице.

Болесници се на Велику Госпојину умивају на изворима лековите воде, верујући да ће им Богородица донети исцељење.

Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље – кичицу из фамилије линцура, рицинус, хајдучку траву, папричицу, угаслицу, коњски босиљак.

Велика Госпојина слава је Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево.