Читај ми!

Велика Госпојина: празник мајки и деце, дан када се према веровању не раде никакви послови

Српска православна црква и верници славе Успење пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце.

Празник је успомена на смрт Богородице. Према јеванђељима, то је дан када се узнела на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља". До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Као што јој је некада архангел Гаврило саопштио да ће родити Сина Божјег, тако ју је сада обавестио да ће се на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".

Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима и 72 године. Надживела је свог Сина, наставила Његову мисију и била сведок многих догађаја.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, по жељи цара Маврикија, који је на тај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.

У Грчкој и Румунији ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне иконе Богородице. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Обичаји и веровања

Немали број породица слави овај празник као крсну славу – међу њима је и ужарски еснаф. Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују.

Дан се, уопштено, сматра празником жена и мајки. Не раде се никакви послови. Време између Велике и Мале Госпојине зове се „међудневница“, а и њу, као и Велику Госпојину, прате бројни обичаји.

За празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, везују се многа веровања. Једно од најпознатијих је да биљке и траве убране на овај дан имају посебна лековита својства. Жене беру боровнице и лековите траве, верујући да ће оне донети здравље и благостање њиховим породицама.

Босиљак, који се сматра божанском биљком, нарочито је важан. На Велику Госпојину, жене га додају у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослов Пресвете Богородице.

Болесници се на Велику Госпојину умивају на изворима лековите воде, верујући да ће им Богородица донети исцељење.

Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине (21. септембра) најбоље је брати лековито биље – кичицу из фамилије линцура, рицинус, хајдучку траву, папричицу, угаслицу, коњски босиљак.

Велика Госпојина је слава Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево.

четвртак, 28. август 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом