Нови живот села Игриште код Куршумлије – повратак на дедовину јунака "Гвозденог пука"

Село Игриште некада је имало стотине становника, данас их је само десетак домаћинстава решених да остану на својим огњиштима. Радује све више младих који овде формирају породице и будућност граде пословима на свом имању.

"Овде имамо велике могућности за здраву храну, чисту воду, нетакнуту природу, све услове за миран, фин и леп живот. Све произведемо на нашем имању. Зато сам одлучио да се вратим и покушам да живим и опстанем где су били моји дедови, прадедови и сви преци'', каже мештанин овог села Митар Јевремовић.

Током лета и јесени село оживи када се и они који су отишли враћају својим коренима и планирају обнову родног краја.

Радови на цркви

Мештанин Радосав Петровић у први план истиче мобе и радне акције у селу Игриште поводом градње цркве.

"Нову цркву смо почели да радимо 1995. године и ту је за једно пет, шест година подигнута црква, па се стало. Било је луфта једно петнаестак година, па смо онда активирали, дали неке финансијске инјекције да се то покрене и данас је то већ на самом крају", наводи Петровић.

И Арсеније Тодоровић из Куршумлије помаже у развоју села.

"Свако је према својим могућностима помогао колико је могао – и око организације, прибављања средстава и рада. Тако да смо нејвећи и најскупљи део посла око изградње цркве завршили", наглашава Тодоровић.

Пут до јунака из "Гвозденог пука"

Игриштани кажу да им једино недостаје пут и да би десетак километара асфалта умногоме променило живот горштака, те дало шансу за развој краја који је познатог и по јунацима "Гвозденог пука".

"Пут нам апсолутно недостаје јер је ово село чекало 98 година да се подигне први споменик 'Гвозденом пуку'. Надам се да ће да нам модернизју пут да би људи могли да дођу", закључује Живота Јевремовић из села Игриште.

Нови асфалт пружа и наду у будућност да ће брда да се забеле јагањцима, а падине органским воћем.