Место где кућни љубимци могу да почивају у миру – на високом нивоу, по високој цени

Још ниједан кућни љубимац не почива у миру, бар на њиховом гробљу на Бежанији. Десетак дана од отварања, грађани из других градова траже сахрану или пренос посмртних остатака из дворишта или шуме.

Марија Глишовић, руководилац гробља, наводи да је закуп унапред у реализацији и да је то нешто што највише грађани траже.

Градско погребно предузеће, које газдује овим гробљем, још размишља о сугестијама и о томе како правно да их уобличи да не би, на пример, дошло до препродаје гробних места, а има их за сада 839.

Доктор ветеринарске медицине Владимир Терзин, који је добро упознат са идејним и главним пројектом гробља, пуних 15 година до реализације каже да се нису закопавали само пси и мачке, већ да има и птица.

Доктор Терзин наводи да су власници имали сталну дилему и да су закопавали љубимце у дворишта и шуме, што је био велики ризик.

"Ми смо тиме што се то закопавало где се стигне улазили у прилично велики хигијенско-здравствени ризик, али се на сву срећу није показао као велики проблем", истакaо је Мишић.

Достигнут је цивилизацијски ниво и здравствена заштита, али то кошта. Низ послова око сахране погребно предузеће наплаћује од 17.500 до 30.000 динара, зависно од величине љубимца.

Додатне обавезне и опционе услуге сахрањивања љубимаца

"Уз услугу самог сахрањивања, постоје обавезне услуге које се додатно наплаћују, као што су закуп и одржавање на пет година, изградња гробног места и коришћење хладwаче. Постоје такође и опционе услуге попут аудио и видео приказа у нашој испраћајној сали, поставке венаца и цвећа и многобројне друге услуге које су на располагању власника", рекла је Глишовићева.

Одржавање гробног места кошта око 10.000 динара. Плаћа се пет година унапред. На све то, погребна опрема, квалитетна и скупа и ето сахране од 100.000 до 120.000 динара. Могуће је и спаљивање, преузимање урни и полагање на гробљу, као и каменорезачке услуге.

Не подсећа вас ово на обичне сахране, него је скоро исто. Неки кажу, кад за Жућу или Џекија правимо скупо рођенданско славље, ни сахрана нити гробница нису скупи. Други мисле да ће их, баш због тога, опет сахрањивати у шуми или дворишту.

Најпогубније би било да се одрекнемо кућних љубимаца и да освану на улици као луталице, а градски ветеринари кажу да их у ширем центру града више и нема.

Доминирају власнички пси, а гробље за њих је продужетак одговорности и љубави кад дође растанак.