Ко данас има бољи имунитет – вакцинисани или они који су прележали ковид 19

У мају је број оболелих од ковида у Србији почео да расте. Тренутно је у просеку од 60 до 90 оболелих недељно, наводи се у саопштењу Института "Батут". Директорка Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП др Марија Гњатовић каже да је реч о соју који је подврста омикрона и изазива сличне симптоме. Објашњава и ко има бољи имунитет на коронавирус – вакцинисани, или они који су прележали ковид 19.

Директорка Института за примену нуклеарне енергије ИНЕП др Марија Гњатовић рекла је гостујући у Београдској хроници да коронавирус никада није ишчезао и да је тешко поверовати да ће некада потпуно нестати. Међутим, он данас не изазива значајне проблеме.

"Очекиван је пораст броја случајева, можемо очекивати додатне измене у генетској и протеинској структури вируса, да се он мења. Видели смо и да вирус јесте такав да може да нас изненади наглим променама као што је било са омикроном и још пар варијанти", навела је др Гњатовић.

И код нас је тренутно најзаступљенија подваријанта омикрона, флирт. Међутим, званично објављен број оболелих не представља реално стање.

"Тестирања се раде на другачији начин, мањи број људи се иначе тестира, само код оних који имају веће здравствене проблеме. У свету се присуство вируса прати кроз анализу отпадних вода или кроз број хоспитализованих и то даје представу која је варијанта вируса тренутно у циркулацији", објашњава др Гњатовић.

У Грчкој је због нове подврсте омикрона хоспитализовано највише старијих преко 80 година – готово 90 одсто.

"То значи да свакако треба размишљати о додатној вакцини за старије особе, или особе са одређеним болестима", рекла је директорка ИНЕП-а.

Какав нам је колективни имунитет

Већина заражених неће имати проблем јер већина има неку врсту заштите, развијен имунитет. Највећи број здравих имаће симптоме прехладе.

Истиче и да колективни имунитет постоји – скоро да нема особе без специфичних антитела.

"Сама природна инфекција ствара имунитет, али он је већи када имамо комбинацију вакцинације и природног имунитета. Студија је показала да они који су само прележали вирус, па и више пута, скоро да немају антителни одговор, а ћелијски је остао у мањој мери. Тај организам ће се добро бранити ако нема друге болести. Сви који су вакцинисани и прележали су вирус уз то имају јако добар и антителни и ћелијски имунитет, чак и ако се то дешавало пре више година", објаснила је др Гњатовић.

Нема одговора на питање зашто је неки организам подложнији некој варијанти коронавируса, али је јасно да то колико ћемо бити отпорни када немамо имунитет зависи од нашег општег стања.

Цело гостовање др Марије Гњатовић можете погледати у видеу на почетку текста