Од почетка године у Србији убијено 13 жена – ко је заказао

Пријава насиља је први и најважнији корак у спречавању даље изложености насиљу и спречавању фаталних исхода.

Министарка без портфеља задужена за родну равноправност, спречавање насиља над женама и економско и политичко оснаживање жена Татјана Мацура наводи за РТС је током претходне године изречено више од 32.000 хитних мера насилницима.

Према њеним речима, најважнији корак у борби против насиља је економско оснаживање жена, жртава породичног насиља, како би могле да се удаље од насилника на прави начин.

"Ми препознајемо као такво економско насиље кроз Закон о спречавању насиља у породици. Нажалост, нисмо развили механизме да га и на прави начин развијемо кад препознамо то насиље. Један од задатака у Влади ће бити између осталог и подршка жртвама насиља у погледу економског оснаживања да би жртва просто стекла услове да се на прави начин организује са собом или евентуално са својом децом да може да уђе у процесе који кажу – борим се против насилника", наводи Мацура.

Према њеним речима, оне карике у ланцу када је у питању институционална подршка, а које не пружају адекватну подршку жртвама, потребно је да се на прави начин идентификују.

"У неким случајевима ће можда бити неопходно да се такви појединци оснаже у смислу да се довољно добро едукују, јер имамо и таквих случајева где људи улазе у неке улоге које им природно не припадају ни по надлежностима које имају", наводи Мацура.

Други проблем су они који неће довољно добро да раде свој посао, њих, према њеним речима, треба заменити онима који хоће да раде.

"Иако ништа друго, сигурна сам у то да имамо сијасет примера добре праксе. Људи који већ раде у институцијама, њих би требало питати на који начин добро раде свој посао и упутити оне који свој посао не раде или не знају да ураде – да га науче на прави начин", каже министарка Мацура.

Позвала је колеге у Влади да се активно укључе у решавање проблема насиља над женама.

"И ја још једном охрабрујем све колеге који седе у Влади, а који су надлежни за рад одређених институција, да се укључе активно у решавање овог проблема, јер се плашим да са порастом присуства на дигиталним платформама, и облици насиља се прво мењају, а друга ствар, шаље се порука да су неки облици понашања врло пожељни. Тако да се некада и величају и глорификују насилници након онога што се догоди и шири се потпуно погрешна порука", наводи министарка.

Игњатовић: Све већи број жена озбиљно угрожен

Иако је насиље на женама све бруталније, ипак закон још не препознаје фемицид као кривично дело.

Психологиња Тања Игњатовић из Аутономног женског центра наводи да жене које су озбиљно угрожене зову све чешће, ситуације су комплексне и све бруталније.

"Проблем није настао преко ноћи. Он је настајао тако што смо заправо нормализовали насилничко понашање", наводи Игњатовићева.

Указује да је огроман јаз између пријаве и оних који ће бити осуђени.

"Јако је мали проценат деце која су заштићена, а она сведоче насиљу и то су деца која такође уче моделе понашања који имају штетне последице и који се пренесе и на следеће генерације", указује Игњатовићева.

Жене брзо одустану од пријеве насиља 

Жене, и када се одлуче да пријаве насиље, брзо одустану и остају у насилним везама. 

Према речима психологиње Игњатовић, страх је моћно оружје да држите потчињеним било кога, оног ко има мање моћи и који је мање повезан са својом мрежом подршке као и са институцијама.

"Жртва мора да зна да када се обрати за помоћ, биће озбиљно саслушана, и да ће се њој веровати и пружити подршка у дужем периоду", наводи Игњатовићева.

Указује и на предрасуде које жртве имају, те да често у свом окружењу или институцијама чују да је деци важан отац, "нећеш ваља да га отереш у затвор".

"Дакле, то је пребацивање одговорности и кривице", указује Игњатовићева.

И друштво које окружује жене које су жртве насиља не реагује. Гошћа Дневника 1 наводи да је тако зато што имамо мало знања, зато што све време говоримо како је то приватна ствар и да не треба да се мешамо, зато што не подучавамо ни најближе да знају како да пријаве.

"За њих може бити такође угрожавајуће да пријаве. И они се плаше што имају комшију насилника који ће онда своје насиље окренути према њима ако институција не реагује. Дакле, ми стварно морамо да видимо да институције добро реагују, морамо да имамо више примера добре реакције, морамо да имамо више примера који показују шта треба, како би требало радити, да би онда жртве поверовале да ће у сваком месту где оне живе наћи одговор", закључила је Игњатовићева.

Цело гостовање Татјане Мацуре и психологиње Тање Игњатовић у Дневнику 1 можете погледати у видеу на почетку текста.