Донирање хране није бесплатно, дневно се у Србији баци два милиона килограма

Дневно се у Србији баци два милиона килограма хране, десет пута више него што се донира. Са друге стране, више од 450.000 грађана нема редовне оброке. Док се ради на лакшој процедури приликом донација веће количине хране, поједине компаније организују акције како би помогле гладнима. Током јула, сви којима су потребни оброци, могли су пакете хране да преузму на 14 локација у Србији, у оквиру пројекта "Храна за све" током којег је планирано да се донира приближно 400 тона хране.

Када бисмо сву количину хране коју бацимо у року од годину дана спаковали у кесе па у камионе, колона коју би они формирали протезала би се од Суботице до Крагујевца, наводи се у истраживању Центра за унапређење животне средине о бацању хране у Србији. У бројевима готово два милиона килограма хране баци се само у Србији за само један дан.

Храна се углавном баца зато што се поквари или једноставно заборави у фрижидеру или замрзивачу. Истраживања показују да се највише баца хлеб, затим месо и млеко, а најмање воће и поврће.

Срђан Будимчић из "Бане хране Војводине" наводи да су разлози за бацање разни од тога да су скували много више, да немају потребе, да не могу да поједу то што су припремили од оброка па зато постоји вишак који се баци.

"Овим путем бих волео да апелујем на грађане да правимо оно што нам је потребно и онолико колико је потребно нама као појединцу као човеку као породици да не правимо вишкове јер сваки вишак који имају можемо да помогнемо другима тако да могу и у свом комшилуку да погледају да ли неко од суграђана има довољно намирница на столу и једноставно да тај вишак који они имају да њему донесу да поклоне и да он исто ужива у оброку", рекао је Будимчић.

Пола милиона Срба нема редовне оброке

Уживање у редовним оброцима у Србији не може себи да приушти више од пола милиона грађана. Онима који би могли да им помогну, и желе да донирају храну, порез на донирање и даље није укинут, чак ни на ону која је пред истеком рока трајања.

Из Српског филантропског друштва наводе да се компаније често одлучују на уништавање хране због тога што им је то јефтиније.

"Када би донирали храну онда би морали да плате ПДВ као да су ту храну продали. Ове године смо почели нови циклус нову кампању да се усвоји таква једна одлука и постоји могућност да се уместо плаћања ПДВ да се ради на повраћају ПДВ и мислим да би то на неки начин могло да буде компромисно решење јер би тај повраћај онда помогао и организацијама да покривају из тих средстава трошкове превоза, лагеровања дистрибуције", рекао је Веран Матић, председник друштва.

Решавањем проблема бацања хране не ради се само на проблему сиромаштва, већ и на очувању животне средине. Према истраживању Акционог програма за отпад и ресурсе сваког дана када се баци 20 милиона кришки хлеба, ствара се емисија гасова стаклене баште једнака оној коју прави више од 140.000 аутомобила годишње.