Београд је веома рањив на климатске промене – колико се заправо ради на озелењавању

Прошле године у септембру Скупштина Београда усвојила је Акциони план адаптације на климатске промене. То је детаљна анализа стања по општинама, областима, а садржи и препоруке како да се прилагодимо.

У овој анализи се наводи да током пролећа и лета постоји веома велики ризик од тога да ће топлотни таласи, суше, падавине и олује утицати на јавно здравље, саобраћај, струју, воду за пиће, ваздух.

Проф. др Јасмина Маџгаљ из градског Секретаријата за заштиту животне средине рекла је гостујући у Београдској хроници да су климатске промене наша нова реалност.

"Можда је пре пар година и било тешко убеђивати људе у климатске промене, увек постоје они који сматрају да је реч о теоријама завере. Међутим, када се нађу у овој ситуацији, ту више нема убеђивања", рекла је Јасмина Маџгаљ.

Наводи да је Секретаријат за заштиту животне средине 2015. године сачинио и на Скупштини усвојио акциони план адаптације на климатске промене са проценом рањивости Београда.

"И у току израде тог акционог плана видело се да је Београд веома рањив град. Зато је донесен низ мера из тог акционог плана", рекла је проф. др Маџгаљ.

Тај план се односио на период од 2015. до 2025, међутим, с обзиром на климатске промене на глобалном плану, појавила се потреба за ревизију тог плана.

"Прошле године сачинили смо ревизију тог акционог плана на адаптацију на климатске промене и донели нови документ који обавезује не само град Београд, што се тиче града Београда, него и министарство", рекла је Јасмина Маџгаљ.

Озелењавање града

Саговорница Београдске хронике наводи и да јена деценија, колико се ради на озелењивању, није довољна за адаптацију на климатске промене – између осталог, потребно је и време да дрвеће порасте.

"Последњу деценију, колико се интензивно ради на озелењавању, постигнут је велики број и активности и озелењених површина. Тако да сад радимо на подизању урбаних шума, неговању урбаних шума, паркова. И то је све оно што грађани виде. Међутим, оно што грађани не виде, то је интензивни рад који је већ укључен у ову нову ревизију, новог документа акционог плана адаптације на климатске промене. То је зелена инфраструктура и то су топлотна острва", рекла је Јасмина Маџгаљ.

Блокови зграда готово без зеленила

На питање да ли ће инвеститори бити неки начин обавезни да када планирају зграде, планирају и зелене површине, Јасмина Маџгаљ одговара да је њен секретаријат само једна, али веома јака карика у борби са климатским променама.

"Ту су други секретаријати, друге релевантне институције и кроз ту интерактивну сарадњу са другим институцијама па и са сектором за градњу и за урбанизам, доносе се нове одлуке, нове мере, нова усмеравања, да не кажем нови услови за паметну градњу, за зелену градњу, за зелену енергију", рекла је проф. др Маџгаљ.

Указала је да на сајту секретаријата постоје линкови са препорукама - од садње до енергетске ефикасности. У складу са надлежностима, помажу и грађанима који имају проблема са тужбама из области заштите животне средине.

Цело гостовање проф. др Јасмине Маџгаљ можете погледати у видеу на почетку текста.