Кад пас убије човека - ко је крив

Када пас нападне човека  постављамо питања - да ли се то догодило због расе пса, нарави или је нешто треће у питању. Најчешће, људе нападају пси расе питбул, стафорд, затим ротвајлери и добермани. 

 Александар Гаврић истиче за РТС да је важно да грађани знају како да се правилно опходе према животињама, поготово према псима, јер их има доста око нас. 

"Ми их не зовемо опасне расе, јер сматрамо да не постоје опасни пси. Постоје само људи који уче псе да буду опасни. Ви можете чиваву научити да буде опасан пас и да напада све редом око себе. Јер иначе, по статистикама, највећи број уједа, уједи су малих паса. Али се то не примећује јер није тако драстично", указује Гаврић.

Објашњава и да су све борбене расе, попут питбулова, мало жешће у случају напада, њихов угриз је јачи и неустрашиви су борци. Али и њихов праг толеранције на бол је много већи.

"Тако да у случају да кренете у борбу са таквим псом, он не одустане тако лако. Због тога се њих мало више и плашимо. Али у суштини није до паса, увек је до људи. Увијек су ти људи који се направили од паса такве проблеме", упозорава Гаврић.

Зашто пси испољавају агресивно понашање

У послењем случају, пас је напао оца свог газде. Гаврић истиче да узрока може да буде много, да буду окидач да пас тако одреагује.

"Пси иначе не нападају људе. Њима су људи вође чопара. Да ли је овде дошло можда до неког сукоба између човека и пса? Да ли је тај човек ударио пса у неком тренутку, а тај пас не доживљава тог човека као свог вођу чопора па пас крене у борбу с тим човеком? Свакако је погрешно остављати овакве расе паса са неким ко није њихов власник. Јер пси углавном слушају своје власнике", појашњава Гаврић.

Напомиње и да неки доминантни пси, углавном поштују само једног власника, а неки прихватују и више власника.

Борбени пси и закон

Указује и да смо по правилу увек поборници увођења нових мера, да се закони побољшају и поправе где год видимо проблем.

Аустрија, рецимо, има обуку за људе који хоће да буду власници нових животиња, поготово паса, да науче и размисле прво да ли имају услове за све то.

Сматра да и ми треба да радимо на сличан начин и да пре свих едукујемо децу.

"Морамо радити много више на едукацији. Пре свега у кући, а онда и кроз образовани систем", поручује Гаврић.