Координаторка УН Матилда Морт: Обновљиви извори енергије, кључ за здравље људи и животну средину

Само 17 процената циљева одрживог развоја тренутно је на путу остварења, док скоро половина показује минималан или умерен напредак, а више од једне трећине је заустављено или назадује.

Повећава се број екстремно сиромашних људи. Број цивилних жртава у оружаним сукобима је драстично порастао. Прошла година била је најтоплија од када се мере температуре.

Стална координаторка УН у Србији Матилд Морт наводи за РТС да ће се септембру, у седишту УН у Њујорку, одржати Самит за будућност који ће, каже, бити од кључног значаја за враћање света на прави пут ка постизању циљева одрживог развоја и који се фокусира на будуће генерације, на младе.

Недавни извештај УН показује да свет не успева да испуњава циљеве одрживог развоја онако како је то предвиђено Агендом 2030. Који су разлози тако спорог напретка?

- Имали смо неколико шокова последњих година. Пандемија ковида је погодила економију, здравствени сектор и образовање. Други фактор су конфликти. Видимо разорне ратове у којима је све више жртава и расељених лица. У свету сада имамо 120 милиона расељених лица, што је највећа цифра икада забележена. Трећи фактор су климатске промене. Имамо највише температуре које су до сада измерене и то је нешто на шта треба да се прилагодимо.

Које кораке глобална заједница треба и мора да предузме да би се суочила са тим изазовима?

- Имамо Агенду 2030 о којој су преговарале земље међу собом, али и са приватним сектором. То није агенда која је наметнута, то је колективна посвећеност опстанку човечанства. Морамо да удвостручимо напоре на њеној примени.

У септембру, у седишту УН у Њујорку, имамо Самит за будућност који ће бити од кључног значаја за враћање света на прави пут ка постизању циљева одрживог развоја и који се фокусира на будуће генерације, на младе.

Које конкретно финансијске мере међународна заједница треба да предузме да би се превазишао јаз између земаља у развоју како би оне могле да остваре циљеве одрживог развоја?

- Постоји огроман Инвестициони јаз циљева одрживог развоја у земљама у развоју, које су већ презадужене. Да би се он премостио неопходно је реформисати глобалну финансијску архитектуру. То укључује стварање више фискалног простора и повећање финансијских ресурса за земље у развоју.

Генерални секретар је предложио подстицаје од 500 милијарди долара годишње како би се тим земљама помогло и како би се убрзао напредак у остваривању циљева одрживог развоја.

Каква је ситуација у Србији у погледу напретка када говоримо о Агенди 2030?

- Када је у питању смањење сиромаштва Србија је имала веома добар учинак, али онда је дошао застој. Шта тада радимо? Долазимо до људи који су угроженији, испод границе сиромаштва. То је наш принцип - да никога не запостављамо. Које групе становника су заборављене - то су жене, старије особе, а посебно старије жене, због тога нам је потребна посебна циљана политика.

Можете ли да наведете неке иницијативе или добре пројекте које су показале напредак у остваривању Агенде 2030?

- Поменула бих предшколско васпитање. Недавно је дошло до ревизије предшколске наставе која је урађена уз подршку Светске банке и Уницефа која је позната и на глобалном нивоу као добар пример.

Такође бих рекла да су сектори образовања, науке и технологије веома обећавајући за Србију. Невероватно је видети колико је жена део научне заједнице, жена доктора наука које воде различите академске секторе. Мислим да је то веома добар пример за Србију.

Да ли се види неки напредак када је у питању одрживи развој, животна средина и обновљиви извори енергије?

- Одрживи развој мора да узме у обзир економску, социјалну и еколошку димензију.

Енергетска матрица Србије је свакако изазов али има и веома добрих вести на том плану. Има помака на плану смањења емисије штетних гасова, а чекамо на енергетску и климатску стратегију. Требало би да Србија добија 45 одсто обновљивих извора енергије до 2030. године, што је фантастичан корак напред.

Уз то, имамо још само шест година за испуњење циља. Србија је већ почела са различитим улагањима у обновљиве изворе енергије, а то ће имати не само добре ефекте по животну средину, већ и на здравље људи.