Зграда УКС – фасада пропада, новца нема, ни кирија од чувеног ресторана не може да се користи

Кров зграде се урушава, отпада плафон. Зидови су пуни влаге, инсталације дотрајале. Нема интернета, а често ни струје. Корисници простора, удружења књижевника, преводилаца, и Српско књижевно друштво годинама траже помоћ да се кућа једног од водећих интелектуалаца друге половине 19. века Милана Пироћанца заштити.

"Република Србија је власник, а град Београд корисник. Не могу никако да се договоре ко је дужан да одржава ову зграду која је још 1945. дата на коришћење тадашњем Удружењу књижевника Србије и Савезу писаца Југославије", објашњава председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић.

Завод за заштиту споменика културе Београда потврдио је да је пре три године урадио пројекат санације и рестаурације фасаде и крова са којим се сагласио Републички завод. Али зашто није реализован – не одговарају.

"Секретаријат за културу нам је одговорио да град не може да поправља зграду која није у његовом власништву, а Секретаријат за стамбене и комуналне послове нам је одговорио да по Закону о одржавању зграда корисници морају да одржавају зграду", каже председник Удружења књижевних преводилаца Србије Душко Паунковић.

Ни кирија од ресторана више не иде на рачун корисника зграде

Кирија од ресторана "Клуб књижевника“ деценијама се користила за одржавање зграде, али више не иде на рачун корисника зграде. Средства која град и држава издвајају за пројекте по конкурсу једва покривају трошкове програма и издавачку делатност. За одржавање не остаје ништа.

"Не заборавите, овде се преводи светска књижевност, ово није само социјална установа за писце, него она има и своју културну мисију, веома велику коју, на жалост, многи не препознају", истиче председник Српског књижевног друштва Ненад Милошевић.

У згради се одржи три стотине програма годишње, међународни сусрети писаца и преводилаца. Није више безбедна ни за њих, а кажу ни за пролазнике јер постоји опасност од падања фасаде.

Заштитне мреже нису постављене, али јесте плочица са кју-ар кодом да туристи сазнају све о архитектонском бисеру Јована Илкића и украсу Београда – здању чију су историју протеклих 150 година исписивале дипломате и знаменити српски писци.