Ивањдан – данас се плету венци од цвећа, а верује се да су траве и биље посебно лековити

Српска православна црква и верници славе Ивањдан, рођење Светог Јована Претече. Његово име се, између осталог, везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак Новог завета и проповеди хришћанске вере.

Уз Христово и Богородичино, Црква слави још и рођење Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече.

Рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као од Бога измољено дете, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете.

У животу Светог Јована све је било чудесно – рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Најавио је и крстио сина Божјег у реци Јордану.

Празник, изузетно поштован у нашем народу, установљен је у 4. веку, након успостављања Божића.

Зове се још и Игритељ, јер се верује да сунце овога јутра игра на небу. Назива се и Биљобер, јер су, верује се, биље и траве данас посебно лековити.

Плету се венци од ивањског цвећа у који се ставља бели лук да кућу чува од грома. Стављају се на капије и куће, где стоје до следећег Ивањдана.

У предвечерје у многим крајевима по брдима или на раскршћима, пале се ивањске ватре.

Како је у току Петровски пост, и овог дана се не мрси. Без обзира у који дан падне, на овај празник дозвољена је риба. Понегде се организују и вашари.