Криминалци се служе вештачком интелигенцијом да би копирали нечији глас, како да не постанете жртва

Генерисаним гласом премијера Милоша Вучевића објављена је порука о непостојећим пројектима Владе, са налога Corvus01. МУП и тужилашто траже од компаније “Мета“ да уклони наведену објаву и достави податке о администратору налога, са ког је лажна порука стигла.

"Посебно одељење за високотехнолоши криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду апелује на грађане да приликом коришћења интернета буду обазриви и да пажљиво читају текстове и гледају, односно слушају аудио и видео записе на интернету, те да уколико су услед овог или сличних догађаја доведени у заблуду да на своју штету нешто учине, поднесу пријаву доласком у просторије тужилаштва или путем електронске поште", наводи тужилаштво.

Упозорење је пре седам дана стигло и од МУП-а Србије - на лажне снимке који позивају на инвестиције, откривање података и слично.

“Јако је тешко видети, открити да је то вештачки створено и то није нова ствар. Криминалци то јако често користе, са мало узорка вашег гласа они могу да направе неку симулацију неке реченице, да траже откуп, као да су вас отели или нешто слично и то се дешавало. То су ствари које се код нас нису толико дешавале, али сад негде долази и код нас, али јесте велики проблем како уочити шта је лажна вест, а шта не“, објашњава стручњак за дигиталне политике Владимир Радуновић.

Ко може бити жртва превара

Жртва вештачке интелигенције може бити било ко, зато упућени кажу да се треба штитити са више страна: појединац провером информација, компаније бригом о томе како алгоритми раде и како могу бити злоупотребљени, а држава доношењем Закона и регулатива, које ту област регулишу.

“Европска унија донела је нови закон о ВИ, Савет Европе је донео нову конвенцију које предвиђају правила како да регулишемо вештачку интелигенцију. Како би унапредили управљање садржајима, на онлајн платформама и друштвеним мрежама, било би значајно да пратимо и донесемо један закон попут закона о дигиталним услугама у Европској унији“, сматра Ђорђе Кривокапић са Факултета организационих наука.

Од недавно, друштвене мреже нуде опцију кориснику да јасно назначи садржај који је направљен помоћу вештачке интелигенције.

Прилика за њено унапређење биће и у наредне три године, када је Србија председавајућа Глобалном партнерству за ту област. То је иницијатива која тежи да успостави глобалне стандарде и правила за развој вештачке интелигенције и убрзање њеног развоја. Можда ће то бити и прилика да се успоре злоупотребе.