Да ли су пестициди (не)пријатељи људи и животне средине

Производња хране је, с једне стране, оптерећена порастом броја становника на земљи, а са друге потребом да буде здравствено безбедна. Често се зато употреба пестицида доводи у питање.

"У органској производњи пестициди су скоро потпуно забрањени, али такви производи имају већу цену и нису доступни већини. Није реално зато говорити о забрани употребе пестицида, јер су потребе за храном све веће, а број запослених који жели да ради у пољопривреди је све мањи", каже проф. др Драгица Бркић са Катедре за пестициде и хербологију Пољопривредног факултета у Београду.

Пооштравање критеријума

Иако се често стављају у негативан контекст пестициди сами по себи, истичу стручњаци, не представљају ризик по здравље људи, нециљане организме и животну средину, под условом да се примењују према упутству.

Зато се, пре стављања у промет, ради велики број испитивања, а критеријуми се стално пооштравају.

"Ако је у питању изложеност токсичним дозама, може доћи до појаве штетних ефеката на различитим органима и системима органа, у зависности од тога о ком се пестициду ради. Због тога је уведен прихватљив дневни унос, као веома важан концепт у процени ризика. Дефинисан је као максимална количина хемикалије која се може унети дневно током целог живота без значајног ризика по здравље", објашњава проф. др Биљана Антонијевић, шеф Катедре за токсикологију академик Данило Солдатовић, Фармацеутски факултет у Београду.

Повећање употребе

Подаци ФАО показују да је примена пестицида у пољопривреди у свету у 2021. години износила 3,5 милиона тона, што је повећање од 62 посто у односу на 2000 годину.

"Овом глобалном тренду највише доприноси пораст забележен у Америци, где се користи половина укупно утрошених пестицида у 2021. години. У Европи је, међутим, у овом двадесетогодишњем периоду, забележен пад од око 6 одсто. Према истом извору, у Србији је између 2010. и 2021. године порасла употреба пестицида са 1.941т до 2.442т”, наводи професорка Антонијевић.

"ЕУ је ставила на гласање предлог смањења употребе пестицида за 50 одсто до 2030. године, али тај предлог није усвојен", истиче професорка Бркић.

Пораст употребе пестицида, кажу стручњаци, сам по себи није од значаја, али су они једна од глобално значајних тема за токсикологе, имајући у виду њихов (еко)токсиколошки потенцијал.

Већина проблема који су последица употребе пестицида повезана је директно са људским активностима и понашањем. Ту се, пре свега, мисли на коришћење без адекватне заштите или у погрешно време, као и на излагање превеликим дозама.

"Највећи проблеми су у земљама у којима не постоји адекватан легислативни оквир за регистрацију, контролу, промет и примену пестицида, а то су углавном неразвијене земље", каже професорка Антонијевић.

Глисофат као најконтроверзнији пестицид

Било да живе у развијеним или мање развијеним земљама, многи произвођачи хране одлучују се за употребу једног од најконтроверзнијих пестицида, глифосата.

Светски медији недавно су пренели информацију да су у склопу студије о паду глобалне стопе фертилитета, научници дошли до података да су у више од 55 одсто узорака сперме узетих из француске клинике за неплодност пронађени високи нивои најчешћег сузбијача корова на свету.

Такође, пре две године рађена је студија у Америци која је показала да се глифосат налази у више од 80 одсто узорака урина, а трећину испитаника чинила су деца узраста од 6 до 18 година.

"Студије које су објављене су пример бројних студија у којима се доказују штетни ефекти глифосата. Регулаторна тела која доносе одлуке имају обавезу да све рецензиране радове узму у обзир и прегледају код одлучивања о некој активној супстанци, тако да ће се и о тим студијама разговарати у наредном периоду", истиче професорка Бркић.

Употреба глифосата је, наглашава, одличан пример који показује колико неслагања, чак и око веома озбилних тема, постоји на нивоу релеватних тела.

Подељена мишљења

Разматрајући његов генотоксични и карциногени потенцијал, Међународна агенција за истраживање карцинома класификовала га је у групу "вероватно канцероген за људе".

То је супротно закључцима експертских тимова већег броја других агенција.

"Америчка агенција за заштиту животне среднине је глифосат класификовала у групу 'вероватно није карциноген за људе', уз образложење да је у процесу евалуације коришћен већи број експеримената на животињама него што је то случај код Међународне агенције за истраживање карцинома", каже професорка Антонијевић.

Европска агенција за безбедност хране и Европска агенција за хемикалије закључиле су, такође, да нису идентификовани критични елементи за забринутост, односно да глифосат не испуњава научне критеријуме да би се класификовао као карциногена, мутагена или супстанца токсична по репродукцију.

Европска комисија је крајем прошле године обновила одобрење за коришћење глифосата на 10 година, али је регулаторно тело Холандије тражило потврду да ће та институција укинути одобрење, ако се утврди да, ипак, представља ризик по здравље људи, кад се заврши велика студија испитивања везе између Паркинсонове болести и глифосата која је у току.

"Приликом гласања за поновно одобрење глифосата 18 земаља чланица гласало је за, против су биле три, док је шест чланица било уздржано. Већина земаља је чак гласала да се глифосату продужи одобрење на 15 година, што се даје кад нека супстанца не изазива забринутост. Међутим, квалификована већина, више од 50 одсто укупних грађана ЕУ, није постигнута, јер су највеће земље као што су Немачка и Француска биле уздржане", истиче професорка Бркић.

Супротстављени ставови међународних агенција, као и држава, кажу стручњаци, стварају недоумице како поступати у датом и сличним случајевима, а да се притом на најбољи начин, спрече могуће штетне последице и заштити здравље људи.

Ако најрелевантније европске и светске институције немају јединствен став, како очекивати од произвођача да сами доносе закључке да ли је употреба неког пестицида безбедна или не.