Друштвени дијалог о пројекту "Јадар", хоће ли литијуму пресудити политика или струка

Да ли су налазишта литијума за Србију богатство или проклетство, развојна шанса или еколошка катастрофа, питања су која већ неколико година деле не само јавност, већ и политичаре. Још једном полемику је оживела најава председника Србије да би требало о том питању расправљати – у институцијама и изван њих, међу струком.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да су све опције на столу.

Избор је на нама, наши захтеви економски и еколошки треба да буду максимални, али морамо да водимо рачуна да је ово стратешка одлука која се тиче не само наше већ и будућих генерација.

Како је нагласила, држава исто тако инсистира на одрживости и заштити и природе и свим здравственим предусловима уколико такви ризици постоје.

Додала је да су ту и стручњаци да нам на то дају адекватне одговоре и зато је што већа јавна консултација увек корисна.

Иако још није познато када би почеле и како би консултације могле да изгледају, извесно је да ће потрајати.

Према речима председника Александра Вучића, све може да се прекине до 2028. године, када би могао да буде отворен рудник.

"И израда ауто-пута или болнице утиче на животну средину"

Директор пројекта "Јадар", који је након протеста грађана пре две године заустављен, каже да би зелено светло сада значило прво добијање нових дозвола и студије о утицају експлоатације.

"Критичне сировине су сјајне за стратешку аутономију ЕУ, али ако пројекат није добар за Србију, од њега ништа неће бити. У сусретима с грађанима увек кажем да и кад се граде ауто-пут, стадион или болница, увек има утицаја на животну средину. Друштво вага и одлучује", наводи директор пројекта "Јадар" у Рио Тинту Чад Блевит.

На један тас најчешће се ставља економска добит, на други последице по животну средину и здравље. Ипак, изнад стручних аргумената, упућени очекују да ће бити политички.

Пановић: Опасност да дијалог склизне у поделу "за и против Вучића"

Програмски директор Демостата Зоран Пановић сматра да би дебата и јавна расправа биле најбоља ствар.

"Плашим се да у оваквој политичкој подељености Србије колико је то реално изводљиво. И оно што је ризик да ‘подела за и против Вучића‘ се аутоматски пренесе на то ко је против Вучића, он је против литијума, и ко је за Вучића, он је за литијум, а то не одсликава реално стање у српском друштву", оцењује Пановић.

Каже да питање литијума не иде тако јасно за и против и зато је потребан друштвени дијалог.

"Оно што је председник Вучић рекао, личи да би могао да се распише неки референдум, после јавне расправе ако она буде имала неку тежину, обухвати главне друштвене актере и грађани Србије стварно буду информисани о чему се ту ради", додаје Пановић.

Потреба за свеобухватним истраживањем и академском расправом

А информација о теми много је у медијима, а међу њима и да се Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду противи обнови пројекта "Јадар“, јер, како наводе, нема разумно економско, еколошко ни социјално образложење. Један од чланова тог одбора тврди да за такво саопштење није дао сагласност.

"Без детаљног, свеобухватног, апсолутно објективног истраживања и академске расправе немогуће је да наука и поготово научници, преко ноћи, дају свој дефинитивни став по овом питању. Циљ науке је истина, а не манипулација", каже проф. Дарко Надић, члан Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Чињеница је да се од десет највећих рудника литијума у свету, пет налази у Аустралији, по два у Кини и Чилеу, и један у Аргентини. У Европи постоје само богата налазишта која би могла да се претворе у руднике. Европска земља која је тренутно најближа том сценарију јесте Португалија, која се са 60.000 тона резерви литијума сматра једним од највећих налазишта на континенту.