Читај ми!

Клима се мења, а бетон потискује зеленило – како метрополе постају топлотна острва

Због све веће градње и све мање зеленила, у време тропских таласа велики градови постају топлотна острва. Решење је у континуираном озелењивању и равномернијој расподели зелених површина, посебно у центру града, каже за РТС климатолог Данијела Божанић.

Све више се зида, страдају зелене површине, ново зеленило се не сади и све је мање оаза у граду. Бетон, асфалт и други грађевински материјали апсорбују и исијавају додатну топлоту.

"На глобалном нивоу је показано да су температуре у урбаним подручјима од 1 до 3 степена више него што је то у околним руралним областима. С друге стране, ове температуре у зависности од низа фактора могу ићи и до 6 степени изнад оних које су у околини, а у време топлотних таласа чак се све више показује да услед промена климе на глобалном нивоу и онога што се дешава у градовима, ове температуре могу бити и 12 степени више него у окружењу", каже климатолог Данијела Божанић.

Због смањења или заустављања циркулације ваздуха немамо "проветравање" градова.

"Зидање зграде на начин који није у складу са оним што се зове просторно планирање, или јесте, али не узима у обзир тај ефект циркулације ваздуха, доводи до тога да се зауставља ток или смањује циркулација ваздуха. С друге стране, зграде се праве од материјала који дефинитивно много више апсорбују и спорије ослобађају топлоту, значи да задржавају топлоту", каже Божанићева.

На то утиче и сама боја зграде јер ако имате тамне боје оне ће свакако више да задржавају топлоту и самим тим да праве топлотна језгра.

"Друго, при високим температурама сви укључујемо клима уређаје. Клима уређај избацује топао ваздух напоље који директно загрева окружење зграде", наводи Божанићева.

Центар града најугроженији, потребно равномерно распоредити зеленило

Зеленила у великим градовима све више несдостаје, а такав случај је и у Београду.

"У суштини, што се тиче вегетације, вегетација има и тај природни, расхлађујући ефект. Показано је да температуре у самој хладовини могу бити од 3,5 до 5 или скоро 6 степени ниже, него што је то на изложености сунцу. Европа иде ка томе да у градовима буде неких десет одсто укупне површине града под зеленим површинама, са интенцијом и до 30 одсто", објашњава Данијела Божанић.

Београд има пар зелених оаза као што су Ташмајдан и Кошутњак, међутим, сам начин развоја града све више смањује зелене површине.

"Постоје политике на националном нивоу које теже ка повећању зелених површина. Значи ми стално говоримо о пошумљавању, ми стално имамо неке активности које и на локалном нивоу и на националном нивоу воде ка пошумљавању. Међутим, ви морате да имате негде равномерно распоређене те количине зеленила. Мислим да центар града, који је најугроженији, јасно показује да имамо мањак зеленила", рекла је за РТС климатолог Данијела Божанић.

недеља, 21. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару