Стамбена заједница може да подигне кредит за поправке у згради - ко је дужан да га отплаћује и шта је залог

Оронуле фасаде, дотрајали лифтови, кров који прокишњава заједички су проблеми бројних стамбених зграда у Београду. Када се на то дода и немогућност договора са комшијама, многи грађани се нађу у зачараном кругу. Решење би могао да буде кредит - који подиже стамбена заједница.

Да би заменила лифтове, једна зграда на Новом Београду планира да подигне кредит за стамбене заједнице. Поштанка штедионица је тренутно једина банка која даје кредит стамбеним зградама за санацију фасаде, замену лифтова или поправку крова који прокишњава.

Они као гаранцију да ће зграда исплатити кредит траже 4 менице стамбене заједнице, које потписује управник зграде.

Уколико зграда има приходе од издавања пословног простора, антена на крову, или билборда, може их заложити у корист банке и тако повећати кредитну способност.

“Банка не успоставља хипотеку на неким појединачним просторима у стамбеној згради, банка не узима личне менице станара, физичких лица. Значи, директно - корисник кредита је стамбена заједница и стамбена заједница је правно лице које ће отплаћивати кредит”, каже члан Извршног одбора банке Поштанска штедионица Александар Чортан.

Да би једна зграда могла да затражи кредит од банке, потребна је сагласност две трећине станара, а да би га банка одобрила, зграда мора да буде уписана у регистар стамбених заједница, да има управника, отворен рачун у банци, да је донела одлуку о висини накнаде за инвестиционо одржавање зграде и тиме успоставила резервни фонд зграде.

“Сви станари и неко ко није учествовао у гласању имају обавезу да плаћају рату тог кредита, јер ми тај кредит враћамо у име стамбене заједнице. Рате кредита иду преко обједињене наплате, преко Инфостана, тако да ви на уплатницама Инфостана, где имате одређене обавезе, имаћете и ставку кредит и рату кредита онолику - колика је“, објаснио је професионални управник Љубиша Бановачки.

Уговор о кредиту потписује управник зграде. У банци у којој је екипа РТС-а била нису рекли колико су оваквих кредита до сада одобрили, али кажу да заинтересованих има

"До сада смо у пракси имали различите примере - од задужења у износу од неких 500.000 динара за неке брзе санације, где би нека месечна обавеза станара те зграде била до неких 300 динара, до неких озбиљнијих реконструкција лифтова, где су опет инвестиције у износу од преко 2 милиона динара, а неке обавезе станара, наравно у зависности од броја станова у згради, могу да се крећу и до 4.000 динара месечно”, кажу у банци.

Равни кровови, лифтови и фасаде највише мука задају станарима. Иако су сви власници станова у обавези да одржавају зграду, у неким ситуацијама поједини станари су препуштени сами себи, па је суд једини пут. Зато би ова могућност могла да реши многе проблеме станара.