Насиље у школама и "олако обећана брзина" – да ли се све своди на новац и недопустив јавни дискурс

У тучи на хуманитарној фудбалској утакмици ученика Треће и Десете београдске гимназије теже је повређен наставник Горан Брезић, који је покушао да их раздвоји. Због инцидента, прекинут је спортско-хуманитарни турнир "Гимназијада".

Искуства у школама за која људи "не верују да се дешавају"

Маја Радовић, наставница српског језика Основне школе "Јован Миодраговић", и сама је добијала претње, али зна и за много других случајева у школама.

Колеге се, рекла је Маја Радовић у Београдској хроници, међусобно чују и размењују искуства за која људи не верују да се дешавају и да су деца спремна на такве ствари.

"Од безазлених ствари, претњи да ће доћи њихови мама и тата у школу, до претњи физичким насиљем, анонимних претњи да ће, ово сад је мало узнемирујуће али навешћу, силовати или убити њихову децу, са наведеним адресама где ће се то све догодити, до тога да прете да ће се обрачунати са наставницима, до тога да знају шта значи случајно, шта намерно неког повредити и да просто познају процедуре и знају како да пређу преко тих процедура, до још неких страшнијих ситуација у које наставници свакодневно долазе, које пријављују, али које се просто не регулишу, односно истраге предуго трају, превише се времена троши на саме процедуре", упозорава Радовић.

"Од прошле године, насиље у великом порасту"

Посебно је истакла да је од прошле године и немилих догађаја број случајева насиља, и ученика међусобно и према наставницима, у великом порасту.

"Школе бележе дупло већи број и дисциплинских поступака, тимови се састају и по два-три пута седмично. Просто не могу да се нађу термини за све те дисциплинске поступке, јер негде је отишла погрешна порука да могу да раде просто шта пожеле и да за то неће добити неке конкретне санкције", наводи Радовић.

"Олако обећана брзина, суштински се ништа битно није променило"

Александар Марков из Форума београдских гимназија је, упитан шта се променило у школама после убистава у Рибникару, оценио да смо после тог трагичног догађаја имали олако обећану брзину у решавању свих тих проблема, али да се "зачарани круг насиља" не може решити ни брзо, ни лако.

"Сама процедура рада тог тима за борбу против насиља можда је још више закомпликована, па је уведен неки подтим, да га тако назовемо. С друге стране, тада су постојале најаве да ће се повећати број психолога који ће радити са ученицима, можда и са наставницима којима је потребна подршка. Међутим, ни то се није десило. Тако да се суштински ништа битно није променило“, наводи Марков.

Потребан друштвени уговор – с једне стране наставници и родитељи, с друге власт

Потребно је, сматра, нешто што се може назвати друштвеним уговором.

"С једне стране да буду наставници, па и родитељи. С друге стране, они који су у позицији да одлучују. Дакле, то је власт", додаје Марков.

"Недопустив јавни дискурс, деца такве обрасце примењују у пракси"

Недопустиво је, према његовим речима, да јавни дискурс буде овакав какав је.

"Ако погледате телевизију, ви ћете видети политичаре који у Скупштини устају из скупштинских клупа, главни аргументи су им песнице, вређају једни друге. Ако погледате конференције, не знам, градоначалника, чућете да су се грађани искривили од зла, разбијаће се мобилни телефони. Ако прочитате сајтове неких синдиката просвете, видећете да су њихове колеге лешинари. Такав дискурс је једноставно недопустив. Ученици добијају такве моделе понашања на телевизији, на друштвеним мрежама, не морају они да прате Скупштину, довољно је да прате друштвене медије, ту се праве разни видео-клипови, они добијају такве обрасце и после их напросто примењују у пракси", упозорава Марков.

"Лепо упаковани одговори Министарства, али се све своди на новац"

Радовић истиче да је већи број стручних сарадника, не само психолога и педагога, неопходан у школама.

Марковић објашњава да се на крају све своди на новац.

"Из Министарства, када добијате званичне одговоре, они су онако фино спаковани, али на крају се све своди на новац. Дакле, просто нема новца и ту је почетак и крај сваке приче", каже Марков.

Дневни боравак за проблематичне ђаке већ постоји у Новом Саду и Крагујевцу, шта је с Београдом

Неки градови већ имају дневне боравке за ученике са проблематичним понашањем, с којима раде професионалци. Деца долазе пре или после школе и остају највише четири сата. С њима и родитељима раде стручњаци.

Центар за социјални рад, школа, тужилаштво и суд упућују младе од седам до 18 година у те установе, које већ постоје у Новом Саду и Крагујевцу.

У септембру, градски секретар за социјалну заштиту најавио је да ће и Београд добити нешто слично. Ипак, то се до дана данашњег није десило.

Како су рекли из градског секретаријата, у току је лиценцирање стручног особља које би радило с децом. Још, међутим, није јасно да ли би постојао само један или више таквих боравака и када ће се слово закона претворити у реалност.

"Враћамо се на обрасце понашања попут Сивог дома"

Марков, међутим, није сигуран да ли би то решило све проблеме.

"И даље се враћамо на оне обрасце понашања, попут Сивог дома. Нисам сигуран заиста да би могло да допринесе толико у решавању", каже Марков.

Разлика између два случаја – у Бачкој Паланци ученик ће бити третиран по закону о кривичном поступку

Напомиње да је јако битна примена закона и да је то нешто што разликује, на пример, случај из Бачке Паланке од Трстеника.

"Овде је ученик одмах приведен, односно у притвору је и биће третиран по закону о кривичном поступку, односно ово ће вероватно бити третирано као кривично дело. Дакле, јако је битно да се примењује закон, закон пружа јако велике могућности, али проблем увек настаје када се тај закон злоупотреби, што даје насилним ученицима ветер у леђа", објашњава Марков.

"Наш апел је да нас мало пусте да радимо с децом"

Маја Радовић додаје се закон мора поштовати, али да се процедуре морају скратити, пошто оне не само да нису убрзане већ сад имају и додатне ствари које се морају спроводити.

“Да, закон се мора поштовати, али процедуре свакако скратити. Деца забораве због чега се води неки поступак и шта је у том процесу док се он сам заврши. И на крају, родитеље не интересује уопште колико се пута тим састао, шта смо ми ту све записали. Њих интересује да ли је насиље престало и да ли се нешто спровело. Тако да наш апел је, као и увек, да нас мало пусте да радимо с децом, а да мање пишемо о деци. Негде би ту била поента“, закључује Радовић.