Пузовић: Поплава у Обреновцу била је као ураган пете категорије
Прошло је десет година од великих поплава у Србији 2014. године. Тада је страдало 57 особа. Обреновац је постао симбол страдања, са око 90 одсто потопљене територије и готово 9.000 евакуисаних становника. Директор "Србијавода" Горан Пузовић наводи за РТС да оно што се десило у мају 2014. године, може да се пореди са ураганом пете категорије или са земљотресом од 11 или 12 јединица по Рихтеровој скали.
Те 2014. године Обреновац је потпуно поплављен, Шабац је у последњем тренутку спасен, а Крупањ је у клизиштима уништен.
Директор "Србијавода" Горан Пузовић наводи за РТС да је те 2014. године било веома тешко доносити одлуке, и спасавати људе, јер је стихија која се појавила рушила и носила све пред собом.
"Дакле, то није била поплава. Од поплаве се ми и бранимо. Оно што се десило у мају 2014. године, можемо поредити са ураганом пете категорије или са земљотресом од 11 или 12 јединица по Рихтеровој скали. Дакле, количине воде које су пале у та три дана, преко 220-250 мм, и ниједно корито од свих ових река које су биле у сливу Колубаре није могло да прихвати ту стихију која се срушила према Обреновцу за буквално један дан", каже Пузовић.
Према његовим речима, циклон изнад Ђенове који се формирао у Лигурском мору, требао је да пређе кроз нашу земљу и да се преко Карпата премести даље, према истоку. Међутим, због тежине облака, он се, како каже, заглавио, и вратио изнад централног дела Србије.
"И донео је за собом падавине које су биле, на већем делу Србије, од Крупња до Обреновца, преко 220-250 милиметара. То су падавине које треба да падну за пола године. На појединим деловима је било и преко 400 милиметара. А пале су за три дана. И, нажалост, ниједно корито није могло да прихвати ту стихију", наводи Пузовић.
Мере за заштиту од бујичних поплава
Указује да ми имамо 11.000 водотокâ другог реда, те да је у долинама тих река, на месту где није предвиђена изградња кућа, у претходних 40 година направљен велики број објеката.
"То су објекти које је бивша Југославија градила. Првенствено у сливу Западне и Јужне Мораве и нешто у сливу Велике Мораве и у зони Крупња. То су преграде које уништавају енергију воде. Дакле, та стихија која се креће великом брзином, када достигне одређену брзину, руши све пред собом као кулу од карата. Значи, наш задатак је да системом тих мера убијемо ту енергију воде, ако тако могу да кажем", каже Пузовић.
Како се брани Обреновац десет година касније
Систем заштите од поплава у Србији данас чини 2.142 километра насипа, 4.942 километра канала за одводњавање уз 54 црпне станице и 43 бране са акумулацијама.
На питање како се брани Обреновац десет година касније, наводи да су одрађене све оне приоритетне ствари везане за каналску мрежу и црпне станице.
"Све насипе који су на Сави били пробијени, то је све обновљено. Оно на чему сада радимо и што ће се дешавати у наредних пет година, то је реконструкција свих насипа на реци Колубари, 32 километра од Ушћа, Саве, према Коцељеви, горе тај део, цела Тамнава. Дакле, 32 километра нових насипа који ће бити више од ових постојећих за 2-2,5 метара. Имаће неке друге габарите", каже Пузовић.
Осим тог насипа, додаје Пузовић, требаће да се изгради преко 20 високих брана и акумулација у сливу Колубаре.
"Већ су неке реконструисане на коповима. Ми сада крећемо да градимо и брану Памбуковица, код Уба. Дакле, то је један систем мера за одбрану Обреновца. Обреновац се не брани у Обреновцу. Он се брани, на највишој чуки, дакле, прва кап кише када крене ка Обреновцу. И оно што је наш задатак је једноставно да ми управљамо том воденом стихијом која се креће према Обреновцу или према било ком другом граду који је негде најнизводније у том делу", каже Пузовић.
Имамо ли разлога да се плашимо нових поплава
Упитан да ли нам и ове године прете поплаве имамо ли разлога за страх наводи да, после 2014. године, ми нисмо имали ни једну нормалну хидролошку годину.
"Дакле, није било ни једне године где ми нисмо имали неки део Србије које су погодиле озбиљне падавине. Ево рецимо, прошле године у јуну имали смо падавине које су биле на нивоу падавина које су задесиле Србију у 2014. Али није се ништа догодило зато што је држава улагала. Страх мора да постоји", наводи Пузовић.
С друге стране, додаје он, све ово што се дешава с климом указује да више не постоји ниједан безбедан месец.
"У јануару прошле године је у Сјеници пало 220 литара воде. Значи, на 800 метара надморске висине, 19. јануара, уместо да се бавимо са сметовима, нестанком електричне енергије, допремањем лекова и хране завејане, имамо поплаве. То говори да се клима мења. С друге стране, месец јун који постоји један од најопаснијих. И ми се и сада спремамо за овај јун који долази. Предузимамо све мере. Без обзира на прогнозе РХМЗ-а, ми желимо да систем буде спреман. Сви наши људи су на терену и проверавају све слабе тачке које негде имамо на подручју да би могли да реагујемо", каже Пузовић.
Коментари