Депоније ничу на сваком кораку - да ли је до слова закона или до инспектора

Ломљена цигла, камен, керамика, земља, арматура, столарија, ко зна ко и колико дуго поред Смедеревског пута између Болеча и Гроцке, истоварује грађевински отпад. Неко је не само ову, већ и депонију преко пута, запалио, вероватно да би ослободио простор за нови истовар шута.

Свака чистина између кућа на Смедеревском путу претворена је у депонију. Још веће налазе се између Кумодража и Авале. На плацу који се продаје трава је покошена, а на комшијском, тик испод куће, депонија грађевинског отпада. Откуд на овом месту поломљени бетонски блокови, цигле и арматура, екипа РТС-а није успела да сазна, али извесно је да овај отпад не би смео ту да буде.

"Закон о изградњи и просторном планирању не препознаје рушење, рушења нема у закону. Може да га ради ко хоће, да изводи радове ко хоће. Имамо проблем нове уредбе која није дефинисала да лица која треба да раде те планове морају бити сертификована, све је на - лако ћемо. И зато и имамо оволики девастирани простор који је сада његово рекултивисање пет, шест пута скупље него да смо то радили како треба", наводи Дејан Бојовић из Српске асоцијације за рушење и деконтаминацију.

Добро је што је Београд први град у Србији који има акциони план за управљање отпадом од рушења и грађења. Отпад од грађења може да одвезе и Градска чистоћа и то се посебно наплаћује. Прошле године ову услугу искористило је само 300 правних лица. Нажалост, материјал од рушења завршава углавном на бројним депонијама попут оних у Болечу, Бари Реви, Макишком пољу, Батајници, Јајинцима. А зашто се то догађа, кад имамо депонију у Винчи?

"Садашња ситуација је изузетно лоша зато што инспекције не раде свој посао како ваља. С друге стране, фирме које изводе радове нису сертификоване за ту врсту послова тако да се сналазе како знају и умеју и бацају тај отпад где стигну. Постоји место, то је депонија Винча која се бави сакупљањем бетона и других чврстих материјала, међутим, они не раде у пуном капацитету баш из овог разлога што се не ради по Уредби и не прати се законска регулатива", додаје Бојовић.

Ову област уређују два закона: Закон о изградњи и планирању и Закон о управљању отпадом од рушења и грађења, а Уредба још детаљније. Али, и даље су мртво слово на папиру. Зато комунални, грађевински и инспектори заштите животне средине морају чешће у контролу. Без високих новчаних казни тешко да ће се ишта променити. Као и без места на које ће се грађевински отпад, разврстан, одвозити.

Докићева: На терену за сада нема неправилности

Сандра Докић из Министартсва за заштиту животне средине наводи за РТС да је много тога промењено од када је донета ова Уредба.

"У сарадњи са Министарством грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре увезали смо два веома кључна закона - Закон о управљању отпадом и Закон о планирању и изградњи. Значи неопходно је донети план, али не само донети план него је неопходно обезбедити сагласност на тај план који даје надлежни орган који се бави животном средином у зависности од нивоа власти који је донео грађевинску дозволу. Након тога је важно да се тај план поштује - он мора да се налази стално на градилишту тако да уколико инспектори дођу да изврше неку контролу они могу да виде план и да виде да ли се управо поступа у складу са тим", наводи Докићева.

Према њеним речима на терену за сада нису уочили неке неправилности.

"Онако како је предвиђено да ће поступати са тим отпадом, тако се и поступа", наводи Докићева.

Важно разврстати отпад на опасан и неопасан

Указује да је јако важно да отпад буде разврстан на опасан и неопасан.

"Имамо опасан отпад који мора да буде одвојен и на посебан начин да се превезе и да се третира. У самој депонији Винча и осталим депонијама постоје посебне касете где ће се ставити тај отпад и где он заправо само треба да мирује", наводи Докићева.

Може да се рециклира преко 80 одсто грађевинског отпада

Указује да 80 одсто грађевинског отпада може да се рециклира.

"Оно што је нама много важно јесте то што овом уредбом подстичемо рециклажу односно поновну употребу грађевинског отпада. Може да се рециклира преко 80 одсто таквог отпада. На тај начин, ем користимо тај отпад да од њега добијемо сировину да може да се користи у тој индустрији али исто тако штедимо наше ресурсе и не морамо више да користимо каменоломе и све остало", наводи Докићева.

Коме предати отпад

Указује да отпад треба да се преда оним компанијама које имају дозволе да раде третман истог.

"Ми имамо једно 10 компанија и то су углавном оне који имају мобилна постројења која раде рециклажу. Инвеститоре очигледно кошта да обезбеде сами та мобилна постројења. Јединица локална самоуправе мора да им одреди место где ће та постројења да стоје и онда ће они рециклирати и аутоматски га користити. Свесни свега тога ми смо преко министарства предузели кораке да обезбедимо за 17 региона управо ту опрему за рециклажу како бисмо ту ситуацију средили", наводи Докићева.

Наводи да широм Србије има дивљих депонија и то нису само депоније грађевинског отпада то су депониje на којима се налази комунални отпади, грађевински отпад.

"И ми врло интензивно управо радимо на чишћењу тих депонија. Од 2021. смо очистили око 900 депонија и онда спроводимо контролу да се оне више не стварају", наводи Докићева.

Указује да у случају појаве дивље депоније исту локална самоуправа трба да пријави Министарству за заштиту животне средине.

"Веома је важно да нам локална самоуправа пријави, а ми ћемо преко конкурса депонију очистити. Али успостављамо један систем - да на крају сваки камион који изађе са градилишта а у себи носи тај грађевински отпад он мора или да заврши у рециклажи или на санитарној депонији. Без тих потврда неће моћи да се обезбеди употребна дозвола", наводи Докићева.

На депонији Дубоко крај Ужица пре четири дана поново је избио пожар после одроњавања дела сметлишта. Сандра Докић из Министартсва за заштиту животне средине наводи да је пожар потпуно локализован и да ваздух у Ужицу није угрожен.