Глас открива идентитет – како то раде форензичари

Форензичка идентификација говора данас је моћно средство у откривању идентитета особе. Глас сваког од нас је јединствен, а та научна дисциплина већ скоро два века то изнова доказује.

Вештачење гласа је форензички приступ анализи гласа и говора. Најједноставнија подела гласова је на дечје, женске мушке, гласове старијих, млађих, на вику, шапат и слично.

Форензичар током вештачења издваја параметре гласа из снимака, рачунарском анализом.

"На почетку, вештак од суда добије наредбу, спорне и неспорне снимке гласова на компакт диску када се креће у обраду. Обрађивање снимака подразумева сегментацију оних гласова који су од интереса за вештачење. Затим се приступа чишћењу од разних сметњи, као што су ветар, бука, музика у кафићу, у колима како би се снимци припремили за рачунарску анализу“, каже проф. др Слободан Јовичић са Електротехничког факултета у Београду.

Као што су ДНК резултати и отисак прста јединствени, тако је и са гласом. На целој планети не постоје два иста гласа. Некада се деси да се два слична гласа чују у истој просторији, што може да отежа вештачење.

"Напоменућу само монозиготне близанце. Тако да, на сву срећу, у својој пракси нисам имао много таквих случајева, пар. Могу само да напоменем пример девојака 16, 17 година, које су одрасле заједно, спавале, јеле, ишле у школу, итд", наводи Јовичић.

Истиче да му је највећи проблем био да после њиховог смеха у снимку, оцени која је прва почела да говори.

Само једно обележје може бити кључно у разликовању две особе. Тако је, осим форензичара, у вештачењу гласа ангажовано више стручњака. Лингвисти, најчешће фонетичари, врло су значајни у анализи гласа особе.

"Професор Роуз из Аустралије написао је сјајну књигу. На првој страници у првом пасусу помиње случај Призивалија. То је радник који је радио у авио-агенцији и замерио се руководству. Једног дана је дошло до дојаве бомбе у авиону. Руководство је одмах њега прогласило да је он тај јер су гласови били слични. Наравно, на суду је фонетичар одмах рекао 'не то су две различите особе' акценат учиниоца дела јесте из Њу Ингланда, а Призивалијев акценат је њујоршки“, објашњава професор Јовичић.

Вештачење гласа постоји и пре технолошке ере. Пре скоро два века почело је да се примењује у Енглеској. Тада је све било у рукама форензичара. Први инструмент за вештачење гласа, спектограф, почео је да се користи за време Другог светског рата и значајно је померио границе ове научне дисциплине. Данашња тенхологија допринела је њеном бржем усавршавању.