Преминуо академик Драгослав Маринковић

Академик Драгослав Маринковић је био редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), чије је поље научног рада обухватало еволуциону биологију, генетику и биоетику.

Рођен је у Београду 21. јануара 1934. године.

На Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1957. и на истом факултету 1960. завршио магистарске студије из области екологије и биологије понашања.

Докторску дисертацију из области популационе генетике одбранио је 1965. године.

Боравио је на постдокторском усавршавању на Рокфелеровом универзитету у Њујорку, као и на Калифорнијском универзитету у Дејвису.

У звање асистента на Природно-математичком факултету у Београду изабран је 1959. године.

На матичном факултету је прошао сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981.

Био је шеф Катедре за генетику и еволуцију.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Обављао је дужност заменика секретера Одељења хемијских и биолошких наука САНУ од 2002. до 2006.

Маринковић је био и члан Одбора за биологију САНУ, Академијског одбора "Човек и животна средина", као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.

Каријера богата научним радовима

Богата библиографија Маринковића броји више од 200 научних радова.

Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, а коаутор је бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.

Као истакнути научник био је члан више стручних удружења и институција, међу којима су Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и Америчко друштво за унапређење наука.

Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва.

Био је члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије.

Такође, био је почасни председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.

За свој научни и наставни рад примио је бројне награде и признања међу којима се издвајају Априлска награда студената Београдског универзитета 1964. и 1989. године, Орден рада са златном звездом 1985. и награда "Проф. др Војислав Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.

"Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за свеукупно српско друштво", закључује се у саопштењу САНУ.