Гарантована пензија – може ли "народна накнада" да исправи неправду и омогући минимум достојног живота

Свака пета особа старија од 65 година у ризику је од сиромаштва – показују подаци Завода за статистику. Угроженије су жене. Готово 80 одсто њих није остварило право на пензију. Њима би могла да следује социјална или гарантована пензија о којој се полемише годинама. И док се разматра њен утицај на буџет, заговорници тог облика социјалног давања кажу да би гарантовала минимум достојног живота у позном добу.

Без пензије, имовине, социјалне помоћи, сродника који би их издржавали – у тешкој материјалној ситуацији је, према проценама, више од 100.000 старијих широм Србије. Ван система ПИО фонда је око 100.000 жена и скоро 30.000 мушкараца.

Надежда Сатарић из Удружења "Снага пријатељства" истиче да нису сви у зони дубоког сиромаштва.

"Неки од њих имају супружнике који имају пензије, док поједини имају децу на коју се могу ослонити, али је претпоставка да једна трећина, а то је око 40.000 људи, живи испод сваког достојанства и минимума. Они се квалификују у тај посебни програм", наводи Сатарић.

"Народна накнада"

Идеја о посебном програму за најугроженије стара је готово две деценије. Последњих година заговара је министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Назива је народном накнадом, која би исправила неправду.

"Намењена је свим оним људима – мушкарцима и женама – који су старији од 65 година, нису пензионери и никада неће бити, дакле, немају основни услов од 15 година стажа и осигурања истовремено и немају ни неку врсту имовине. Таквих људи има и у градовима, али претежно су у селима Србије", објшањава Кркобабић.

Шта то значи за буџет Србије

А колико би то издавање утицало на буџет Србије, пре четири године рачунао је Центар за социјалну политику. Ако би социјална пензија била 10.000, укупан годишњи расход био би између 0,1 и 0,2 одсто бруто домаћег производа.

Пофесорка ФЕФА и директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић указује да не би било логично да се тај износ одређује у односу на пољопривредну пензију, која је заправо најмање примање у оквиру пензијског система Србије.

"Не могу они који би добијали социјалну пензију из буџета да имају већу пензију него они који су плаћали доприносе и по основу плаћања доприноса остварили то право", наводи Матковић.

"Ономе ко нема значи пуно"

Надежда Сатарић из Удружења "Снага пријатељства", ипак, наглашава да износ, ма колики да је, често буде сламка спаса.

"Био он и десетак хиљада динара, ономе ко нема ништа, значиће пуно – да преживи и купи најосновније", каже Сатарић.

Социјална пензија уведена је у више од 100 држава. У земљама Скандинавије право на гарантовану пензију остварује се по основу држављанства. Сличан вид примања за најугроженије у региону имају Северна Македоније и Хрватска, где износи 150 евра.