Нежидер у Аустрији - логор за српске глумце, лекаре, научнике

По двадесет тела бацали су у једну раку. Покојници су сахрањивани без опела, као животиње – сведоче преживели у логора Нежидер. Логор за српску војску и цивилне интернирце, настао је почетком прошлог века у зградама и коњушницама старе хусарске касарне. Кроз логор је прошло око 15.000 људи, трећина није преживела.

"Има још неколико локација на простору некадашње Хабсбуршке монархије, дакле чак и на простору некадашење краљевине Румуније и Краљевине Бугарске где су били логори, чак и у Турској где су били логори наших ратних заробљеника Срба", рекао је Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања.

Први интернирци логора Нежидер, од септембра 1914. били су грађани Краљевине Србије затечени у Аустроугарској, а потом војници и цивили са окупираних територија.

У логору су према сведочењима били тадашњи глумци, лекари, професори, новинари, научници, адвокати, судије... Међу њима песник Сима Пандуровић, научник Милутин Миланковић, новинар Крста Цицварић, сликар Марко Мурат, архитекта Јован Илкић, Јелисавета Начић, о чему се мало зна.

"Историјографија се није тиме довољно бавила, ово је уједно и апел на нашу историјографију да се морамо тим питањима више бавити, затим укључивати у школе, школске системе овакве приче и ивакве лекције", рекла је Владана Илић из Удружења заточеника концентрационог логора Маутхаузен.

Војно гробље Рајфендорф, део је логора Маутхаузен из Првог светског рата. Кроз Рајендорф је прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и припадника других народа.

"Ту је углавном становништво из садашње Републике српске, као што је Ашах на Дунаву који је такође био везан за житеље републике Србије и Нежидер је део који је био везан за централну Србију, близу 300.000 наших сународника је било на просторима некадашње Аустроугарске у тим истим логорима", рекао је Зоран Антић.

Такозвани "елитни" логор Нежидер, у коме је било заточено много српских интелектуалаца, престао је са радом 31. октобра 1918. године.