Потрошачи све више схватају шта су производи са значењем – ко их прави и на чију помоћ могу да рачунају

У Србији расте број социјалних предузећа, а тренутно их је око 400. Углавном послују у сфери екологије, пољопривреде и иновација, а 50 одсто зараде улажу у друштвену заједницу. Запошљавају особе које тешко долазе до посла. Иако су тржишно оријентисане, могу да рачунају на помоћ државе и невладиног сектора. Социјалана предузећа су дефинисана законом пре две године, али сви очекују Програм који би за неколико месеци требало ближе да дефинише пореске олакшице и дотације државе. 

 Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић каже за РТС да социјална предузећа стављају своју сврху и друштвену мисију испред профита.

"Сви субјекти који функционишу у том сектору солидарне економије имају неку друштвену мисију. То је често борба против сиромаштва, напор да се различите осетљиве групе поново интегришу у заједницу, да им се пружи подршка, да се оснаже кроз радно оспособљавање, радно ангажовање или, ако су у питању особе са развојним тешкоћама, да им се пружа различите врсте услуга“, навела је Јовановићева.

Оснивачица предузећа "Биоидеја“ Санида Кларић прави сапуне од остатака паприке.

"Биоидеја је основана још 2015. године са циљем економског оснаживања социјално-угрожених категорија жена у области циркуларне економије. Друштвено одговорне компаније откупљују од нас производе. Нама би било драго да имамо свој продајни простор где бисмо могли уједно вршити разне врсте едукација и за грађанство, не само за одређену групу жена“, истакла је Кларићева.

Јовановићева је рекла да се социјална предузећа, која су претежно регистрована као удружења, јављају на различите конкурсе и позиве. Како је додала, од државе могу да добију средства од неколико стотина хиљада динара, док код донатора, међународних организација, могу да добију нешто значајнију подршку.

"Очекујемо да програм буде завршен у наредних неколико месеци, надамо се. Министарство за рад је определило и почетни фонд од 50 милиона динара који ће бити доступан свима који могу да се пријаве“, навела је Јовановићева.

Кларићева је рекла да се 70 посто финансирају из пројеката, а око 30 одсто куповином производа од друштвено-одговорних кампанија.

Еластичан сектор, отпоран на кризе

Јовановићева сматра да је овај сектор доста еластичан и отпоран на различите кризе и недостатак подршке. Навела је пример да се оваква предузећа и у другим земљама финансирају из више извора.

Оснивачица фирме "Биоидеја" каже да они настоје да се заради једна просечна зарада, али остављају и могућност волонтирања.

"Ево, управо сада, уз подршку младих научника радимо на производу који је потпуно иновативан. То је репелент на остацима отпадне паприке. Значи, то је нешто што би могло донети социјалном предузећу много већу корист него што је уобичајено“, каже Кларићева.

Кларићева објашњава да је први окидач за куповину квалитет, а онда и сазнање да то ради нека осетљива категорија друшва.

"Треба нам мало више присуства у јавности. Да се зна да су то добри и квалитетни производи. Ово што ми радимо иза себе има научну основу, све је изузетно добро и квалитетно. Наравно, треба све то добро упаковати и онда ће на неки начин емпатија прорадити, да се мало више (такви производи) купују“, сматра оснивачица "Биоидеје“.

На питање да ли овакве производе купују само добростојећи и они који имају више новца, Јовановићева каже све више и државних институција, привреде и појединаца је који схватају да је то поклон са значењем и да та куповина има додатну сврху, јер управо помаже тој циљној групи и добијате један специфичан, аутентичан производ.