Фалсификовани кекс, чоколаде, шампони, детерџенти – колико је опасно ако не препознамо копију

Директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић каже да је тешко да грађани сами уоче да је неки производ копија, јер су и дигитална штампа и опрема за фалсификовање данас знатно квалитетнији, а реалтивно лако доступни и повољни.

“Јако је тешко, пошто ми све те производе купујемо по визуалном, по амбалажи. Знате, кад купите кекс, сећате са оног знака који сте видели, који сте препознали, чак и ако је реч о некој светлијој или тамнијој нијанси“, каже Стеван Благојевић.

Могуће је, додаје, да амбалажа буде од, рецимо, тањег картона – али је питање колики број људи опипава амбалажу.

“Дубоко сам уверен да велики маркети, односно велики добављачи, не могу примити такву робу, јер немају порекло из фабрике… То се углавном дешава на пијацама и мање провереним местима. У радњама тешко, јер се радње данас не снабдевају као раније да пословођа зове фабрику, него то иде из централног магацина који набавља само од произвођача, из његовог камиона, у неком заказаном термину”, каже Благојевић.

Што се тиче анализе фалсификованог кекса, детерџента и шампона, чији је ланац производње разбијен, Благојевић не очекује да ће у њима бити састојака опасних по здравље.

“Ако неко направи много велики проблем, то се неће продавати, а њима је свакако циљ да се то продаје годинама. Мало лошијег квалитета, али се рецимо на пијацама годинама продаје“, каже Благојевић и наглашава да је готово невероватно да би због конзумирања таквих производа некоме био угрожен живот.

Објашњава да се фалсификати од оригинала углавном разликују по ефикасности, односно по интензитету особина.

“Детерџент неће опрати, неће скинути најтеже флеке… Тај кекс неће можда имати баш диван укус ваниле, као што смо навикли. Биће нешто слично, али неће бити такав укус, јер се за то купују неке скупе компоненте… Свако ту има циљ да заради, да не плати порезе, али и да остане на тржишту”, каже Благојевић.

Истиче да су брендови које је неко градио годинама подложни фалсификатима, јер је то најлакши начин да се лако заради новац.

“Није циљ да производ буде толико лош да се распадне, јер ће онда сви то знати и неће више куповати“, каже Благојевић.

Колико производ може бити штетан - зависи од тога како се користи

Колико састојци неких производа могу бити штетни зависи од тога на који начин се тај производ конзумира.

“Прва ствар је да ли се то што купујете испира са вас - да ли је за купање или остаје на вама као шминка. То је велика разлика… Када сте фарбали косу, то вам уђе у кожу. То је директна интоксикација. Кад користите сапун, који се испира за пар секунди, ту не знам шта да је, за пар секунди не може бити опасно“, каже Благојевић.

Шта је са бананама

Директор Института за општу и физичку хемију објашњава да и при куповини воћа и поврћа морамо бити свесни да у њима има хемије.

“Ако хоћете да буде парадајз у фебруару, у њему мора бити хемије. Сви хоће парадајз у фебруару. Хоће за Нову годину парадајз, хоће краставац, хоће све. Ако је тако, имаћете увек хемију. То треба народ да схвати. Не може без хемије“, каже Благојевић.

Објашњава и зашто зелене банане промене боју за ноћ након што их донесемо из продавнице.

“Банане су биле у хладњаку на четири степена и чим сте их ставили на вишу температуру, тада оне са неким етинолоксидом раде“, каже Благојевић.

Истиче да држање поврћа или воћа у води или соди бикарбони не извлачи пестициде, како су нас неки на друштвеним мрежама навели да поверујемо.