Преминуо архитекта Ђорђе Бобић

Ђорђе Бобић родио се 1939. у Београду, пред почетак Другог светског рата. Кад се рат завршио школовао се у Београду и матурирао у Петој београдској гимназији. Потом је студирао архитектуру на Архитектонском факултету у Београду и понет младеначком радозналошћу започиње Трагање за градом.

Диплому је стекао 1965. и следеће четири године радио је архитектонске вежбе у Паризу, а у Београд се вратио после студентских демонстрација 1968. године.

Први архитектонски пројекат који је после студија потписао Ђорђе Бобић био је крематоријум на Новом Београду.

Радио је урбанистички план Београда, пројекат Светосавског трга, реконструисао пијацу Зелени венац, осмислио стрелиште у Титограду, спортску салу у Сплиту, рекреативни парк у Паризу, марину у Либији, комплекс хотела у Занзибару, хотел у Сочију.

Урбанизам и Архитектуру је практиковао највише у Београду, али и у Паризу, Зеници, Москви, Сарајеву, Скопљу, Загребу, Нишу, Занзибару, Изоли, Сочију, Сплиту, Јакутску, Титограду, Белокурихи, Крушевцу, Кијеву, Бања Луци, Будви, Петровцу на мору, Липецку.

Током педесет година урадио је 300 урбанистичких и архитектонских пројеката, учествовао на 40 јавних конкурса, од чега је 28 награђено, а 10 пројеката је стекло прву награду.

Објавио је књигу цртежа "Радни наслов: !" (2008), књигу есеја "Бележење по Београду" (2010), аутобиографски приказ пола века труда "Трагање за градом" (2012), књигу цртежа "Линије" (2015) и књигу есеја "Архитектура у изнуди" (2019).

Од 2004. до 2008. године, на позив Ненада Богдановића, градоначелника Београда, обављао је дужност Главног архитекте града Београда.

Русија му је 1997. године доделила Велику годишњу награду Руске академије архитектуре, а 1998. године Велику сребрну медаљу Савеза архитеката Русије.