Читај ми!

Две трећине ђака иде на верску наставу, шта би их мотивисало да изаберу грађанско васпитање

Истраживање Зајечарске иницијативе, која се бави унапређењем грађанског образовања у школама, показало је да код младих постоји неповерење у институције, осећај запостављености, незаинтересованост за друштвена дешавања. Резултати би били другачији, наводе, када би грађанско васпитање постало обавезан предмет у настави.

Уведен је као предмет да код ученика унапреди способности и вештине, и да помогне да се развију вредности за одговоран и ангажован живот. Искуства као и утисци о квалитету наставе су различити.

"Обрађујемо теме које се тичу неких универзалних, али и актуелних друштвених питања, еманципација жена је тема коју сам ја радила, заштита права грађана, и боримо се против дискриминације друштвених мањина", каже једна ученица.

Анђела, ученица осмог разреда у Петој београдској гимназији, волела би да се више прича о изборном праву. Ту тему, каже, нису имали времена да покрију пре него што су изашли на претходне изборе.

Професорка грађанског васпитања у Петој београдској гимназији Јулија Грујић каже да је циљ развој хумане, толерантне, емпатичне особе која зна своја права, али и одговорности.

"Развој особе која је активан грађанин, иницира и учествује у друштву, дајући му допринос", навела је Грујићева.

Истраживање је показало да већина наставника не пролази обуку за ту наставу, недостају критеријуми по којима их бирају, и да неравноправан статус у односу на остале предмете, доприноси нижем квалитету наставе.

"Имали смо случај да смо чули да цртају различите биљке, што је заправо нонсенс и где смо заправо од младих добили информацију да и они воле да имају смислено грађанско васпитање", каже Данко Нинковић из Зајечарске иницијативе.

Шта би ђаке мотивисало

Ђаке би мотивисало када би предмет био обавезан, јер, кажу, препознају његову вредност. Задовољни су наставом, али недостаје пракса како да примене знање.

"Постоји већ очекивање државе да млади кад напуне 18 година учествују у неким политичким процесима, животу заједнице, а вас формално образовање уопште не припреми за то", каже Данко Нинковић.

Истиче да нису видели никакве кораке који би то унапредили и закључак је, како каже, да не треба да се одустане од грађанског образовања као концепта, већ да га треба унапређивати.

Фокус је често више на правима ученика него на њиховим обавезама, а програм је, тврде, неравномерно распоређен по годинама школовања. Ипак, надлежни тврде супротно.

"Од 2018. у систем су сукцесивно улазили нови програми грађанског васпитања, они су иновирани, они су исходно оријентисани. Лично сматрам, као неко ко је учествовао у координисању тог посла, и по реакцијама наставника и по мониторингу, да су се програми показали као добро освежење, функционални су, разноврсни. Међутим, оно што брине јесте то што је број деце која пролазе кроз тај програм и даље мали", наводи Елеонора Влаховић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

У нашем образовном систему ученици бирају један од два изборна предмета – грађанско васпитање и верску наставу. Свега трећина бира грађанско.

Србија је једина држава у Европи, наводе истраживачи, која нема обавезно грађанско образовање за све ученике.

четвртак, 30. мај 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије